LEPTIR MAŠNA

Francuske sobarice

Apsolutno me ne zanima gde živi predsednik Srbije. Niti bih voleo da znam, niti se interesujem. Sigurno ne živi na adresi koja je, vidim, postala mnogo sporna.

Da smo srećna država, predsednik i premijer bi lagodno mogli da žive tamo gde su živeli do izbora na funkcije, ali daleko smo mi od toga. Da smo, takođe, srećna zemlja, predsednik i premijer bi živeli u rezidencijama u kojima bi boravili do odlaska sa tih visokih mesta, kao što se to radi u mnogim državama.

Kod nas, doduše, ti funkcioneri imaju pravo na rezidenciju, ali izopačenost se ogleda u tome što i po silasku sa funkcije oni te državne vile i stanove zadrže kao svoje. Tako je ispalo u slučaju Tomislava Nikolića, a vidimo da se ni porodici Brnabić ne izlazi iz novouređene vile na Dedinju u kojoj je živela Jovanka Broz. Nekadašnja prva dama je u toj kući godinama živela bez struje, vode, grejanja, ali za porodicu našeg Čaleta sve mora da bude po JUS-u.

I sada imamo taj paradoks da cela zemlja zna gde živi najmoćnija figura, barem po našem Ustavu, premijerka, a ona se buni što je u Danasu objavljena adresa na kojoj, bog te pita koliko dugo, ne živi persona koja je nosilac protokolarne funkcije u vidu predsednika Srbije.

U čemu je problem, živ nisam. Pozvao sam svoje kolege širom bivše Juge i svi su mi rekli da nikakva tajna nije gde žive njihovi funkcioneri. U Srbiji se i od toga pravi fama. Ispašće da naš predsednik živi u nekom suterenu i tako deli sudbinu mnogih svojih sugrađana koji jedva krpe kraj s krajem.

Oko tog našeg predsednika Vučića stalno neke tajne, zavrzlame, magije… Mene, na primer, najviše zanima kako je on i u čije ime pogledao snimak sa udesa na naplatnoj rampi kod Doljevca u kojoj je poginula Stanika Gligorijević. To je, po meni, suštinsko pitanje koje se odnosi na njegov način vladavine koji po svemu liči na ovaj Luja XIV – Država, to sam ja!

Odgovor na to pitanje neće da nam dati naš voljeni predsednik. A neće ni Čale, ni onaj Krlo što bi voleo da mu naš Draža čeprka po Donjem Brijanju kako bi ga bolje upoznao. Ovako su ko koprivom ožareni, krenuli da nariču nad tužnom sudbinom našeg predsednika kome objavljivanjem adrese na kojoj ne živi preti opasnost od čitalaca Danasa.

Voleo bih jednog dana, kada sve ovo prođe i kada se ime našeg predsednika bude našlo u čitankama, da nam upravo on objasni tu potrebu njegovih sledbenika da ga toliko „vole“ i „brinu za njega“. I to me zanima, ta potreba da ispadneš toliko glup u društvu, a premijerka si, ne bi li se dodvorila nekome kome se više dodvoriti ne možeš šta god planirala da uradiš. Ono što je najvažnije po Čaleta, ostaće u vili.

Kada je reč o onom samozvanom marketinškom stručnjaku koji će ostati upamćen po svom uradku u kojem je Boris Tadić izgubio od Tomislava Nikolića, tu je već patologija u pitanju koja je teško dokučiva mnogo pametnijim i normalnijim ljudima od mene. Dubine njegovog poniranja su neslućene i nema potrebe time se baviti na stranama uglednog Danasa.

Ovi dani uoči formiranja nove Vlade Srbije donose mnogo više nervoze nego što je to uobičajeno. Uglavnom je Vučić taj koji je nervozan i koji istu širi. Sada su nervozni i svi oko njega, jer agonija traje isuviše dugo. Retko ko se seti da su izbori održani 3. aprila. Trebalo je sve ovo vreme preživeti na toj Vučićevoj klackalici – biću, ili neću biti ministar.

Zato Čale pokušava da prevaziđe sebe samu, zato Vulin u pomoć doziva strane službe, zato Krlo brine o Donjem Brijanju, jer njega ne zanima ministarska funkcija već nešto mnogo praktičnije. Da ne govorimo o dr Nebojši Stefanoviću ili Zorani Mihajlović. Oni tek ne znaju gde su i šta su.

Elem, potpuno je nebitno i nevažno gde živi predsednik Srbije. Mnogo je važnije da li je Srbija sposobna ili ne da tom istom predsedniku pruži potrebnu bezbednost da on može da u miru živi i radi. Ako neko misli da je predsednik Srbije bezbedniji, jer se ne zna njegova adresa, naivan je poput francuske sobarice.

Cela priča počela je tako što državni organi mesecima ne mogu da nađu predsednika Srbije kako bi mu uručili sudski poziv povodom tužbe dr Radeta Panića. Sećamo se svi slučaja Borisa Tadića kada je prekršajno kažnjen zbog konzumiranja alkohola na fudbalskom stadionu. Slučaj rešen ekspresno. Sudski pozivar nije imao ama baš nikakvih problema da pronađe tadašnjeg predsednika Srbije. Ovaj aktuelni kao da se krije, a kako stvari trenutno stoje, ne bi me iznenadilo da mu je Krlo ponudio utočište upravo u tom njegovom Donjem Brijanju.

#izVucicemose

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares