Životna sredina

Životna sredina: Novi načini za smanjenje ugljen dioksida, umeće izbacivanja ugljenika iz proizvodnje

BBC

Tokom proizvodnje mnogih ključnih materijala koji nam olakšavaju život – od papira do plastike – stvaraju se ogromne količine ugljenika koji zagreva planetu.

Naš analitičar životne sredine Rodžer Harabin istraživao je nove tehnologije niskog ugljenika koje bi mogle da pomognu da se te emisije smanje.

On je angažovao umetnike da mu pomognu da prenese tu poruku.

Naučnici su izmislili magičnu spravu koja uklanja mastilo sa papira tako da se isti odštampani list može iskoristiti još deset puta.

Oni žele da smanje količinu emisije ugljen-dioksida (CO2) koji zagreva planetu iz industrije papira i pulpe smanjenjem potražnje za kancelarijskim papirom.

Trik kod takozvanog „de-printera“ jeste papir sa specijalnim slojem koji sprečava da stranica upije mastilo.

Moćni laser potom pretvara mastilo u paru.

Glavni naučnik Barek Jekutili iz izraelskog Rip tehnolodžiza opisuje to kao cirkularnu štampu.

„Ako nam je stalo do planete, moramo da prestanemo da sečemo toliko mnogo drveća“, kaže on.

Ovaj izum pojavljuje se u BBC-jevom dokumentarcu o tehnološkim rešenjima za klimatske promene.

Zove se Umeće smanjenja ugljenika i to je moj najnoviji film za BBC posle 35 godina izveštavanja o životnoj sredini.

Film čini sastavni deo izložbe u okviru Projekta Eden u Kornvolu, gde sam bio kustos za skulpture napravljene od čelika, cementa, plastike, aluminijuma i papira – da bih lakše istakao kolike se ogromne količine ugljen dioksida koji zagreva planetu prave u svetu prilikom proizvodnje ovih materijala.

Zajedno, ove skrivene „ugrađene“ emisije stvaraju mnogo više ugljen dioksida nego svi svetski avioni, kamioni, automobili, vozovi i brodovi zajedno.


Stručnjaci kažu da je jedan od načina da se reše te emisije izmišljanje novih tehnologija koje ograničavaju količinu proizvedenog ugljen-dioksida.

Drugi je da se prosto koristi manje toga.

De-printer je deo lavine inovacija u proizvodnji tehnologije za novo doba niskog ugljenika.

U severnoj Švedskoj, jedna kompanija je svetao primer uklanjanja ugljen-dioksid iz proizvodnje čelika.

Globalno, ova industrija emituje skoro tri milijarde tona gasa godišnje – to je otprilike kao sve godišnje aktivnosti koje proizvedu ugljen-dioksid u čitavoj indijskoj privredi.

Pravljenje čelika obično uključuje mešanje stena koje sadrže gvožđe sa koksom, koji potiče iz uglja, a potom njegovo super-zagrevanje na 1.500 stepeni Celzijusa, uz pomoć izuzetno zagađujućeg uglja ili gasa.

Toplota pokreće hemijsku reakciju koja gvožđe pretvara u prethodnicu čelika.

Ali to proizvede još više ugljen-dioksida, štaviše, ovaj proces pravi više tona ugljen-dioksida nego čelika.


Ali sada, u gradu Luleu, južno od Arktičkog kruga, multinacionalni proizvođač čelika SSAB pronašao je način da zaustavi stvaranje ugljen dioksida.

Prvi korak je da se za postizanje neophodne toplote koristi obnovljiva energija, kao što su vetroturbine ili hidroelektrane, umesto uglja.

Korak broj dva je da se u fazi reakcije koks zameni vodonikom.

Umesto da se kao nusproizvod pravi ugljen-dioksid, reakcija sa vodonikom i gvožđem proizvodi samo H2O… vodu.

Potražnja je ogromna za prvu proizvodnju čelika na svetu sa nula ugljenika – proizvođači čelika moraju da odbijaju nove porudžbine.

Industrija cementa proizvodi 2,5 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje.

Cement je glavni vezivni sastojak betona od kog su načinjene građevine u našim životima.

Ali njegovo pravljenje uključuje zagrevanje krečnjaka, a to proizvodi čitave oblake ugljen-dioksida.

Korišćenje uglja ili gasa za postizanje toplote stvara dvostruku dozu.


Sada proizvođači betona eksperimentišu sa drugim vezivnim materijalima koji ne moraju da se mešaju na isti način, a veliki igrači u industriji žele da budu ugljenik-neutralni do 2050. godine.

Ali ne možemo da čekamo toliko dugo da bismo rešili problem klimatskih promena, pa tako železnička kompanija HS2 gradi vijadukt u Bakingemširu na jugoistoku Engleske od sendviča cementa i čelika.

Ovaj pametni dizajn omogućuje korišćenje manje materijala iskorišćavanjem različitih fizičkih svojstava cementa i čelika na način koji brzo postaje sve popularniji.

Inženjeri kažu da ova inovacija smanjuje troškove materijala i prepolovljava emisije ugljen-dioksida koje bi postojale u tradicionalnijem građevinarstvu.

Naravno, donošenje odluke da se uopšte ne gradi kontroverzni put HS2 smanjio bi mnogo više emisija.

A sve je veći trend među inženjerima da pokušaju da izvuku više iz već postojeće infrastrukture, kao što je renoviranje građevina umesto njihovog rušenja i korišćenja cementa za izgradnju zamene.


Pogledajte video:

Kako nastaju klimatske promene
The British Broadcasting Corporation

Industrija plastike i dalje je jedan od pet glavnih krivaca kad je u pitanju ugljen dioksid.

Gotova sva plastika na svetu potiče od izuzetno zagađujuće nafte i gasa.

Ali u Holandiji bio-hemijska firma Avantijum napravila je nešto prva na svetu – plastiku zasnovanu na biljkama kako bi parirala PET-u (polietilen teraftalat), koji se koristi za izradu većine flaša za piće.

Novi proizvod se zove PEF (polietilen furanoat) i za njega se kaže da se proizvodi za trećinu manje emisija od PET-a.

Sirovina nastaje iz pšenice i kukuruza.

Probao sam je i ima ukus šećera.


Vlada opipljivo osećanje uzbuđenja povodom ovog novog otkrića.

Ali, budimo realni, bioplastika ima veoma nisku bazu.

Ona čini oko jedan do dva odsto čitave industrije plastike.

Štaviše, konkurencija zemljišta za uzgoj sirovina za flaše od PEF-a samo će se povećavati kako se zemljoradnici budu trudili da prehrane ljude u budućem svetu smrtonosnih toplotnih talasa.

Ujedinjene nacije obećale su sporazum o ograničavanju proizvodnje plastike, ali vlade zaostaju za brzinom klimatskih promena.

Bottles made of PEF (polyethylene furanoate) - the raw material is derived from wheat and corn

BBC
Flaše od PEF-a (polietilen furanoat) – sirovina nastaje iz pšenice i kukuruza.

Aluminijum je poslednji od naših pet glavnih emitera, mada on proizvodi značajno manje ugljen-dioksida nego cement ili čelik.

To je delom zato što je energija potrebna za proizvodnju aluminijuma iz boksita tolika da su velike firme locirale mesta na kojima je obnovljiva energija obilata i jeftina, kao što je Island, sa geotermalnom energijom i hidroelektranama.

Industrija takođe tvrdi da se više od 95 odsto proizvedenog aluminijuma reciklira zato što je toliko vredan.

Ali čak i za to su potrebne visoke temperature – i tako, u Dortmundu, u Nemačkoj, oživeli su izum star više od 100 godina.

To je mašina koja uzima komadiće aluminijuma, potom ih zagreva i kompresuje kroz neku vrstu džinovske mlaznice na pasti za zube, kako bi istisnula cev reformiranog aluminijuma – za delić emisija normalnog recikliranja.


Gde god da pogledate, inovacije kao što su ove pomažu firmama da smanje emisije.

Ali evo u čemu je problem – invencije se ne razvijaju ni približno dovoljno brzo da bi se postigao globalni cilj od skoro prepolovljene količine emitovanog ugljen-dioksida do 2030. godine.

Najveći problem za sve ove industrije jeste manjak čiste električne energije iz obnovljivih izvora koja bi pokretala fabrike, baš kao i automobile i naše domove.

Profesor Džulijan Olvud sa Koledža Sveta Katarina na Kembridžu najbolje je to sumirao ovako:

„Mnogi od nas bi voleli da imaju rešenje zasnovano na nekoj novoj tehnologiji. Ali, nažalost, izumi nisu problem.

„Ono što je bitno jeste brzina kojom to možemo da omasovimo.

„Možete da izbacite novi telefon i prodate ga veoma brzo, ali ne možete brzo da napravite novu elektranu, tako da rešenja koja su nam potrebna moraju suštinski da budu zasnovana na već postojećim tehnologijama – samo da se stvari rade drugačije.

„Zato što se ovi materijali [papir, čelik, cement, plastika i aluminijum] prave u tolikim količinama – i zato što su bili toliko jeftini – koristili smo ih rasipnički.

„U budućnosti moramo da ih koristimo manje.“


Pogledajte kako se svet zagrevao od 1880.

Kako se svet zagrevao od 1880. godine
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares