DW analiza izbora u B i H

IZBORI

Bosna i Hercegovina pred velikim promenama?

Iza BiH su do sada neki od najzanimljivijih izbora. Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović po svemu sudeći su budući članovi Predsedništva BiH. Hoće li to biti dovoljno za značajniju promenu smera u BiH?

    
Izbori u BiHIzbori u BiH

U Predsedništvu BiH, na “nacionalnim funkcijama”, hrvatskog, bošnjačkog i srpskog člana prvi put su izabrani kandidati koji nisu isključivo iz etno-nacionalnih stranaka: Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović – prvi su neslužbeni, nepotpuni rezultati Opštih izbora u BiH.

S druge strane grupacije Milorada Dodika (SNSD) i opozicione kandidatkinje Jelene Trivić (PDP-SDS) nisu priznali poraz i insistirali su da su pobednici u trci za predsednika odnosno predsednicu entiteta Republika Srpska.

Čekaju se rezultati Centralne izborne komisije (SIP) kako bi se uklonila i najmanja sumnja – ali i potvrdilo da li su li Dodik i Izetbegović lično najveći gubitnici izbora.

Ipak promene, barem u Predsedništvu

Željko Komšić, predsednik Demokratskog fronta (DF) je aktuelni i po svemu sudeći budući član Predsedništva iz reda hrvatskog naroda kojem je to čak četvrti mandat. Ujedno će biti i član tog tela s rekordnih 16 godina u Predsedništvu.

Denis Bećirović, kandidat koalicije opozicionih stranaka levice, nadmoćno je zadobio poverenje birača i pobedio Izetbegovića, kandidata i predsednika najjače bošnjačke stranke SDA. To je, ujedno, prvi put da bošnjački član Predsedništva nije iz etno-nacionalne stranke. Međutim, iako Izetbegović nije ušao u Predsedništvo, njegova stranka, i po preliminarnim rezultatima, i dalje je pojedinačno najjača bošnjačka stranka.

U Predsedništvo će iz RS, iz reda srpskog naroda, po mnogima očekivano, dosadašnja predsednica tog entiteta Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), stranke sa socijal-demokratskim imenom, ali godinama izrazito nacionalističke retorike. No, pitanje je ko će formirati vlast i koalicije na svim nivoima.

Komšić i Čović

“Očekivao sam pobedu, ali su zanimljivi rezultati kada vidimo glasove za Bećirovića i Komšića, pa možemo pretenciozno kazati: Dobro došli u građansku državu. Ali svi znamo da to nije tako. Reč je o dirigovanim potezima, pretpostavljam jednoj vrsti HDZ-ove osvete i revanša Izetbegoviću. Ako je to tačno, HDZ je izgubio svaki argument da nekom prigovara na račun legitimiteta”, komentarisao je Komšić, osvrćući se na značajnu podršku Bećiroviću iz Livna, rodnog kraja Borjane Krišto, s pretežno biračima hrvatske nacionalnosti.

Željko KomšićŽeljko Komšić

Dok je predsednik HDZ-a BiH, Dragan Čović, u postizbornoj noći kazao kako Komšić i dalje nije izbor hrvatskog naroda u BiH te da ne može doći ni u jedno mesto gdje su u većini Hrvati, Komšić je kazao kako “želi otići u Hercegovinu”, ali da je “tamo persona non grata”. No, za razliku od njegove oštre retorike prema visokom predstavniku Šmitu tokom izborne kampanje, Komšić je sada bio puno blaži, a i podržao je njegove amandmane.

“Rekao sam da je važno da nema diskriminacije i onih postotaka koji su izazvali nezadovoljstvo ispred OHR-a. Čini mi se da je njegova odluka izbalansirana, kako bi se izbegle manipulacije s etničkim opredeljenjima, ali isto tako da se ubrzaju procesi formiranja vlasti”, kazao je Komšić.

Cvijanović: radiću po starom

Novoizabrana članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, u obraćanju javnosti kratko je kazala:

 Željka Cvijanović (2012)Željka Cvijanović (2012)

“Mogu obećati da ću, kao i do sada, raditi u interesu RS i ostati na liniji moje dosadašnje političke koncepcije. Ne slažem se da u Predsedništvu neće biti članovi nacionalnih opcija jer ne verujem da u BiH postoji bilo koja struktura koja u svom programu ne baštini ono što nije nacionalno”.

Bećirović: poruke EU i susedama

Nakon što su nepotpuni, preliminarni podaci pokazali da uverljivo vodi, Denis Bećirović je kazao kako “nije vreme za trijumfalizam”.

“Želim se setiti svih obespravljenih i siromašnih ljudi koji nemaju razloga za slavlje. Zbog toga svim političarima poručujem da tek kada oni budu imali razloga za slavlje, onda ćemo i mi imati pravo slaviti”, kazao je Bećirović.

Denis BećirovićDenis Bećirović

On je imao poruke i za EU i zemlje susede od, kako je kazao, prvi put socijaldemokrate kao izabranog bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

“BiH je Evropa u malom i pozivam EU da što pre BiH dodijeli kandidatski status. Upućujem i poruku građanima BiH da se ujedinimo oko budućnosti, nemamo vremena energiju trošiti na beskorisne svađe. Upućujem poruku i celoj regiji – ujedinimo se zbog ljudi i počnimo sarađivati. Bilo kakva nestabilnost vratila bi nas u srednji vek. Ljudima u Crnoj Gori želim poručiti da za celi život u BiH imaju prijatelje. Obraćam se i ljudima u Srbiji da je vreme da gradimo bolju budućnost. Hrvatskoj poručujem da smo mi dve države koje su naslonjene jedna na drugu i da je vreme za razvoj ekonomske saradnju i prestanak sa svađama”, poručio je Bećirović.

Polovina birača nije glasala, dijaspora se „probudila”

Ali, četvrta ‘zvezda’ postizborne večeri u BiH bio je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit koji je, samo sat vremena nakon što su zatvorena birališta, ponovno upotrebio bonske ovlasti i objavio izmene-amandmane na Izborni zakon i Ustav Federacije BiH. Dok su njegovo ponovno posezanje za bonskim ovlastima, manje-više, mnogi ocenili uravnoteženim, predsednik SDA Bakir Izetbegović je kazao kako su diskutabilnim i da “idu na ruku HDZ-u BiH”.

Sam izborni dan prožimale su vesti o brojnim nepravilnostima na biralištima, od verbalnih do čak i fizičkih, a najozbiljnije nezakonitosti te manipulacija izbornim procesom zabeležena je u Novom Gradu u RS, na biračkom mestu u Hozićima, gde je uhapšeno pet osoba koje su učetvovale u donošenju označenih glasačkih listića za sve razine vlasti. Glasanje na ovom biračkom mestu je zaustavljeno.

Ipak, ostaje zanemarena ozbiljna činjenica da je samo 50 odsto birača glasalo, odnosno, da njih 50 odsto odnosno to – nije želelo. SIP BiH je saopštio da je izlaznost u BiH iznosila 50% od ukupno 3.368.666 državljanina BiH s pravom glasa. To je za 4% manje u odnosu na 2018. U entitetu Federacija BiH je glasalo 48%, u Republici Srpskoj 53% a u Brčko distriktu 44%.

Red za glasanje u MinhenuRed za glasanje u Minhenu

Zato se, čini se, probudila dijaspora čiji su glasači u konzularnim predstavništvima BiH širom EU u redovima čekali na glasanje.

Centar za dijasporu ‘Mreža’ udruženja koje je za uspostavljanje odnosa između dijaspore i BiH, vrlo ažurno je na svojim društvenim platformama objavljivalo fotografije gužvi na biralištima u konzularnim predstavništvima u Nemačkoj, Finskoj, Austriji, Norveškoj, Austriji, Danskoj, Holandijij…

DW.COM

Hrvatski političari uvereni su da izborni zakon susedne BiH treba menjati, ali upravo na ovoj temi ratuju premijer i predsednik. Ali, građane Hrvatske to sve ne zanima – ni približno kao rat i opšta ekonomska kriza.

Šta kažu analitičari?

“Ključno je pitanje hoće li personalne promene pratiti i promene u političkom smeru. Želeo bih da vidim hoće li smene dovesti do promena i u kojoj meri će to biti. Ali u RS se ništa suštinski ne menja na personalnom nivou. Ponovno se spominje nacionalna matrica. Ništa tu nema novo. Sve se ponavlja i nema promene u ideologiji”, rekao je sociolog Esad Bajtal komentarišući za N1 BiH izbore u BiH, posebno se osvrćući na “nacionalno obojene” govore Trivićeve i Cvijanovićeve.

Kada je reč o promenama, oprezna je i politička analitičarka iz Sarajeva Ivana Marić.

“Ovi izbori će doneti promene samo ako se razbije koalicija HDZ, SDA, SNSD na državnom nivou i SDA i HDZ-a na entitetskom. Ukoliko ostanu na vlasti, ne možemo očekivati napredak. SDA ima najdužu koaliciju sa HDZ-om, već više od 30 godina, a ostali se redovno proglašavaju ‘izdajnicima’. To se smatra ‘žrtvom za svoj narod’ iako ta ‘žrtva’ podrazumeva i ministarstva koja dobiju, javna preduzeća s puno novca itd. Prihvatljivo je i to što se Komšić priključio ovoj koaliciji, ali ni to nije izdaja, kao ni što se DF toliko stopio sa SDA, da se skoro više i ne vidi granica između te dve stranke”, rezimira Marić za DW s dozom cinizma.

Ona zaključuje kako bi bilo najbolje da se vlast može formirati bez dugogodišnjih koalicija na vlasti HDZ-a BiH, SDA i SNSD-a.

“Ili HDZ-a i opozicionih stranaka kao što su SDP, Narod i Pravda, PDP, SDS-a, kako bi se ublažio uticaj SDA i SNSD-a”, zaključuje ova analitičarka. Sada je pred BiH još malo strpljenja u očekivanju konačnih rezultata izbora i raspodele mandata u županijskim, entitetskim i državnim parlamentima. Ali, zahvaljujući Šmitu, bez dosadašnjih, beskonačnih, odugovlačenja u formiranju vlasti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

POVEZANI SADRŽAJI

22.09.2016+++ Russian President Vladimir Putin (R) meets with President of the Republika Srpska in Bosnia and Herzegovina Milorad Dodik in Moscow on September 22, 2016. +++ (C) Getty Images/AFP/Sputnik/A. Nikolsky

Mogu li stranci da odrede izbornu volju u BiH? 28.09.2022

Analitičari veruju da Rusija, Turska, Sjedinjene Američke Države i druge sile imaju uticaja na izbore u Bosni i Hercegovini, iako njihova podrška političkim liderima nije uvek i podrška narodu, entitetu ili državi.

A man looks at a list of candidates at a polling station in Sarajevo on October 7, 2018 as Bosnia and Herzegovina holds it's general elections. - Bosnians started voting for leaders who will steer the future of their poor and splintered nation, where politicians are still fanning the divisive nationalism that fuelled its 1990s war. (Photo by ANDREJ ISAKOVIC / AFP) (Photo credit should read ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images)

Izbori u BiH: Živi u Nemačkoj, a za glasanje prijavljena u Švajcarskoj i Konjicu 12.10.2020

Od oko 120.000 prijava za glasanje putem pošte na novembarskim lokalnim izborima u BiH, CIK je zbog nepravilnosti odbio oko 28.000. Primljeno je oko 3.500 žalbi što ukazuje na brojne malverzacije.

Bosnian Serb Milorad Dodik, Member of Bosnian tripartite Presidency, leader of Alliance of Independent Social Democrats (SNSD) party , addresses to supporters at pre election rally of in the Bosnian town of Banja Luka, Bosnia, on Sept. 29, 2016. (Photo by Amel Emric/NurPhoto) | Keine Weitergabe an Wiederverkäufer.

„Dodik je pokušao da kopira Vučića“ 19.11.2020

Građani su na izborima u Sarajevu i Banjaluci kaznili kriminal, korupciju i bahatost političara, ocenjuju analitičari s kojima smo razgovarali. Da li su porazi u tim gradovima početak kraja Izetbegovića i Dodika?

Odgovori