Šodroš

Foto: M.K./ATAImages; Nenad Mihajlovic/Nova.rs;

Pre više od četiri meseca na obali Dunava u Novom Sadu improvizovani kamp “Šodroš survajver” postao je privremeni dom za desetine ekološkoh aktivista koji se bore za očuvanje ove poslednje zelene oaze na priobalju. Gradske vlasti ih nazivaju “zgubidanima”, “lažnim ekolozima”, “ekstremistima” i “nasilnicima”, a predsednik Srbije je za njih čak izmislio novu kovanicu – “antimostari”.

Oni za sebe pak kažu da su jednostavno ljudi kojima je dozlogrdio konstantan urbicid Novog Sada i otimačina vode i vazduha od sopstvenih građana, a u interesu investitora, kruponog kapitala i političkih koruptivnih dilova. Takođe, dodaju, oni nisu protiv izgradnje još jednog mosta, ali jesu protiv trase kojom je planiran.

Na potezu priobalja Šodroš – Kamenička ada, jedinog “slobodnog” mesta na Dunavu na kom građani mogu da priđu reci, ali i na kom žive brojne zaštićene životinjske vrste, gradska vlast je odlučila da sazida nadvožnjak, odnosno novi, četvrti most preko Dunava u Novom Sadu. Most bi počinjao na svega tridesetak metara od prvih stambenih zgrada i kuća, zatim preko Šodroša i ade, a završio na sremskoj strani, na izlasku iz Sremske Kamenice.

Kao glavni argument kojim pokušava da pobije zahteve o izmeštanju mosta i obesmisli borbu aktivista, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević uporno potencira kako novi most nije ideja SNS, već poseže daleko dalje, u Generalni urbanistički plan Novog Sada star preko 70 godina.

“ Taj most je već 71 godinu ucrtan u GUP Grada Novog Sada, a nemoguće da sedam generacija inženjera, arhitekata, planera, političara baš niko ništa ne zna. Valjda treba još 71 godinu da čekamo na most. Pa nisu to Lego kockice da premeštate po dečijoj sobi gde će biti most ili neće biti. Ko vam je dao pravo da vi kažete gde treba da bude most? Ako je neko predvideo gde će biti most pre 70 godina, da će biti malo tri mosta, a kad su ga ucrtali imali smo jedan””, izjavio je Vučević, zaboravljajući da napomene da se Novi Sad u tih 70 godina drastično
promenio i izgradio.

Po GUP u na koji se Vučević poziva, tada nisu postojala ni okolna stambena naselja, tako da je most, u originalnoj verziji, planiram na tadašnjem urbanističkom obodu grada. U današnjoj perspektivi, most čije će dve trećine biti na suvom u formi vijadukta, stanarima Limana i dela Telepa će praktično prolaziti nadomak spavaćih soba i krovova. Ništa bolje neće proći ni budući stanare novog mega zdanja od sedam lamela kompanije Galens, omiljenog investitora lokalne vlasti i njihovog prvog saigrača u urbicidu Novog Sada.

Prema planovima, Galens će upravo uz sam nadvožnjak sagraditi kompleks od skoro 1.000 stanova, koji su već u preprodaji. U ovoj kompaniji, međutim, budućim vlasnicima i potencijalnim kupcima se ne pominje detalj da će umesto svežeg vazduha sa tog istog Šodroša udisati izduvne gasove iz više desetina hiljada automobile koji će dnevno prolaziti novim mostom.

Ono na šta aktivisti svakodnevno upozoravaju je ujedno i ono što gradonačenik uporno izbegava da pomene, a to je činjenica da lokacija novog mosta pogoduje upravo Galensu i njegovom najvećem projektu koji će jednom za svagda potpuno izmeniti i trajno deformisati izgled grada – projektu “Novi Sad na vodi”. Prema planovima, ovaj megalomanski psolovno – stamben – sportsko – hotelski kompleks delimično treba da bude izgrađen u koritu samog Dunava, koje će gradske vlasti ljubazno da izmeste za potrebe investitora. Grad je za ljubav Galensu i ka profitu voljan da uništi priobalje i da izmeste nasip 500 metara u Dunav, i sve to novcem iz budžeta, o trošku Novosađana.

Ovoj novosadskoj kopiji “Beograda na vodi” svojevremeno su se suprostavili stručnjaci iz JVP „Vode Vojvodine“ i Instituta „Jaroslav Černi“. Taj “problem” je rešen tako što je rukovodstvo u Vode Vojvodine smenjeno, a Institut Jaroslav Černi naprasno privatizovan. Institut je kupio „Milenijum tim“, kompanija koja za potrebe vladajuće stranke kupuje sve što ustreba, a čije mašine upravo ovih dana rovare Šodroš, pripremajući teren za izgradnju novog mosta.

Dodatni zahtev aktivista je da gradske vlasti javno obznani celokupnu zakonom propisanu dokumentaciju potrebnu za izgradnju mosta, sumnjajući da ona nije kompletirana.

Ceo projekat je i finansijski netransparetan, s obzirom da je dogovoren neposrednom pogodbom sa kineskom firmom CRBC (China Road and Bridge Corporation), uz zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama Ugovor je, naravno, proglašen tajnim.

No, ništa od navedenog nije sprečilo gradske vlasti da u ponedeljak otpočnu sa spornim radovima. Od tada, aktivisti iz kampa, ali i brojni Novosađani, pružaju poslednji otpor u očuvanju Šodroša. Pored teške mašinerije, sada su okruženi i brojnim pripadnicima Žandarmerije i policije koji, pod punom opremom, “obezbeđuju” radove, odnosno devastaciju ove poslednje zelene oaze na Dunavu koja bi uskoro mogla postati dostupna samo privilegovanim. Ostatak Novosađana, uključujući i onih 13.000 koji su potpisali peticiju protiv novog GUP a koji omogućuje i ovaj urbicid, Dunav će moći da gledaju samo sa prozora, koje uskoro neće smeti da otvore. Gubitkom Šodroša, vazduh, voda i zelenilo Novog Sada postaće luksuz na koji će imati rezidencijalno pravo samo budući stanari “Novog Sada na vodi”. Ekslkuzivno pravo na njihovu prodaju već je, očigledno, Grad odavno ustupio Galensu.

***

BONUS VIDEO: Napeto na Šodrošu: Policija se rve sa aktivistima, uhapšena jedna građanka

Odgovori