Pisac i dramaturg Filip David

David: Crkva da brine o duhovnom zdravlju, ne da izaziva sukobe i uređuje državu

KULTURA 22. okt 202221:48
Podeli:
Izvor: N1

Pisac i dramaturg Filip David govorio je o etničkim podelama i toksičnosti nacionalizma, ali i o pogrešnim delovanjima SPC na građane koji su joj naklonjeni.

Pisac je u intervjuu za Vijesti rekao da je još odavno tvrdio da je Srbija zalutala među sopstvenim zabludama, ukazujući da je Danilo Kiš „proročki“ predvideo kao „banalni nacionalizam“.

„Probuđeni nacionalizam, vođen u mnogim slučajevima razočaranim komunistima, prihvatio je ono što bi se moglo nazvati ideologijom nacionalizma, o kojoj je Danilo Kiš proročki pisao kao totalitarnoj ideologiji, ideologiji banalnosti i kiča koja sadrži netrpeljivost, revanšizam, etničke podele. Nacionalne elite, izgubljene u prostoru i vremenu, podsticale su etničku netrpeljivost, što je bila neizbežna uvod u krvavi i zločinački raspad. Jugoslovenska vojska je skoro preko noći prešla u srpsku vojsku. Generali su skinuli pentagrame i obukli kokarde. Ovo je uprošćena i uprošćena slika onoga što nas je snašlo“, objašnjava David, predočavajući da je na taj način jednu totalitarnu ideologiju zamenila druga totalitarna ideologija – komunizam nacionalizmom.

Kako tvrdi, to je osnova onoga što se desilo i traje do danas, ali podseća da nas istorija ipak upozorava koliko je opasno jačanje nacionalizma u multinacionalnoj i multietničkoj državi.

„Svaki fanatizam, a posebno to nacionalističko ludilo, lako zapali glave i prouzrokuje gubljenje moći normalnog rasuđivanja, pretvarajući nekada inteligentne ljude u buncane budale. Nemački esejista i pesnik Hans Magnus Encerberger, koji je početkom devedesetih bio gost Beogradskog kruga, nije mogao da se iznenadi posle posete Udruženju književnika u Francuskoj 7, šta se desilo sa nekim od njegovih nekada dobrih prijatelja. Više nisu bili isti ljudi koje je poznavao, sada se više nije moglo razgovarati sa njima, postali su isključivi, neprepoznatljivi, netolerantni. Neka vrsta ludila se uselila u njih. I pored svih početnih iskušenja, Crna Gora je uspela da izgradi i sačuva svoj građanski program dugo vremena. Sa strepnjom i zbunjujućim utiscima nekoga ko je prijatelj Crne Gore posmatram šta se sada dešava u Crnoj Gori. Jačanje antievropskih i proruskih stavova i posebno veliki uticaj Srpske pravoslavne crkve, uticaj crkvenih liturgija na građansku Crnu Goru je uznemirujući“, ukazuje pisac, napominjući da uticaj i mešanje religije sa politikom obično ima nesrećne posledice.

FoNet/Nenad Đorđević

„SPC krije mračna mesta“

Filip David sugeriše da SPC krije neka mračna mesta u svojoj istoriji, o kojima se nikada nije javno izjasnila, a, kako kaže – trebalo je.

„Godine 1935. uticajni vladika i potonji svetac Nikolaj Velimirović, na predavanju na Kolarčevom univerzitetu, istakao je da je veliki vođa nemačkog Rajha Adolf Hitler jedini ispravno razumeo učenje Svetog Save. Dve godine kasnije, u Službenom glasniku Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Varnava je preko nemačkog novinara ispričao „kako veliki firer nemačkog naroda vodi borbu koja je u korist celog čovečanstva“. Već pomenuti Nikolaj, koji je danas duhovna vertikala SPC, piše da je kultura „nula ispod jedan… Jevreji i njihov otac đavo dugo su uspeli da odvoje duh i srce evropskog čovečanstva od pravog bogosluženja. nežno trenje“… U knjizi „Kroz zatvorski prozor“ se kaže da su „pronami doveli evropsko čovečanstvo na padinu uništenja, doveli ga u duhovni mrak i u mračnu močvaru kakva se ne pamti u istoriji čovečanstva.. .“, kaže David, osvrćući se na to da se SPC nikada nije udaljila „od takve mudrosti svog svetitelja“.

Kako objašnjava, to su samo neki, ne posebno birani citati iz mnogih sličnih iz svete arhijerejske knjige, objavljene posle Drugog svetskog rata.

Sa sličnim žarom Crkva danas podržava i slavi Putinovu Rusiju i mračne mistične teorije njegovog donedavnog savetnika Aleksandra Dugina o Evroaziji, čiji početak se ostvaruje udarom na Ukrajinu. Evroazijska unija, što je drugo ime za obnovu Ruske imperije, trebalo bi da zada smrtni udarac Evropskoj uniji. Takav kontinuitet anticivilizacijskog antievropskog razmišljanja pokazuje, u najmanju ruku, ozbiljan nedostatak političkog sluha, realnog uvida u svetsku politiku i štetno politikantstvo. Crkva, po mom mišljenju, treba da brine o duhovnom zdravlju svoje pastve, a mnogo manje ili nikako da uređuje državu, bavi se revizijom istorije i izaziva međunacionalne sukobe“, upozorio je pisac i dramaturg.

Tagovi

„Putin već izgubio obraz“: Rusija ide ka porazu, a predsednik to odbija da uvidi?

"Putin već izgubio obraz“: Rusija ide ka porazu, a predsednik to odbija da uvidi? 1Foto: Shutterstock/Ververidis Vasilis

To što je Putin uveo ratno stanje u anektirane delove Ukrajine ništa ne menja na terenu, kaže za DW stručnjak za bezbednosnu politiku Joahim Krauze. On smatra da Rusija ide ka porazu, a da Putin to odbija da uvidi.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ove sedmice uveo „ratno pravo“ u četiri ukrajinske oblasti koje je Moskva nedavno proglasila delom svoje teritorije. Putinovim dekretom, daju se šira ovlašćenja upravama koje je Kremlj instalirao u oblastima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.

Tako se olakšava eventualno pojačavanje vojske, uvođenje policijskog časa, zabrana napuštanja oblasti ili prinudni rad u vojnoj industriji, kao i pritvaranje stranih državljana. Zvanično se uvodi vojna cenzura medija, moguća je zaplena imovine i prisluškivanje telefonskih razgovora.

No, mnogi posmatrači kažu da dekret koji je stupio na snagu u četvrtak ne igra nikakvu ulogu jer se sve pobrojano – ionako već dešavalo.

„Ratno ili vanredno stanje jednostavno znači da vlasti mogu raditi šta im je volja“, kaže Joahim Krauze, direktor Instituta za bezbednosnu politiku pri Univerzitetu u Kilu. „Tu nema vladavine prava, ali tako je i inače bilo na ovim prostorima.“

Prisilno preseljenje u Rusiju

Krauze za DW kaže da ima nekoliko otvorenih pitanja – recimo, da li će Rusi pokušati da masovno deportuju stanovništvo u Rusiju. Prema njegovim rečima, mnogi stanovnici hersonske oblasti već su poterani u Rusiju jer Kremlj nije siguran koliko će uopšte ova oblasti ostati pod ruskom kontrolom.

Ruska armija i jedinice takozvanih donbaskih republika ne kontrolišu čitave administrativne oblasti koje su anektirane.

Kako kaže Krauze, nametanje ratnog prava je možda simbolična poruka Zapadu. No, za mnoge Ukrajince moglo bi da znači prisilno preseljenje u Rusiju ili mobilizaciju.

„Loše je što se na okupiranim područjima regrutuju mladići da se bore protiv sopstvene zemlje. To bi se sada moglo još više sistematski pojačati, iako ne znam koliko zapravo ima muškaraca. Niko to ne zna. Na ovim prostorima ostao je samo deo izvornog stanovništva.“

Rusija u defanzivi

Prema rečima ovog stručnjaka, stanje na frontu je poražavajuće po Putina. Postoji opasnost da Herson bude izgubljen, a sa njim i 20.000 do 25.000 ruskih vojnika u toj oblasti, kao i zapadno od Dnjepra.

„Bojim se da Rusi tada ne naprave neki očajnički čin, da ne dignu u vazduh tamošnju branu iz osvete i poplave celi kraj. Ili da pokrenu nove napade na civilne ciljeve sa svime što još imaju. To, naravno, zahteva da zapadne zemlje više ulažu u ukrajinsku protivvzadušnu odbranu“, dodaje Krauze.

On za DW navodi da nuklearna opcija baš i nije neka opcija za Putina – jer bi usledio oštar odgovor Zapada, a Putinova osovina moći kod kuće bila bi narušena.

„Doći će trenutak kada Putin više neće imati vojnu opciju u Ukrajini. Tada će verovatno signalizirati da je spreman na neke kompromise. I onda bi mu nekako trebalo ostaviti odstupnicu, ali nikako onu koja predviđa teritorijalne ustupke Ukrajine, nego negde u simboličnoj sferi“, navodi Krauze.

„Ali, važno je da se ruske trupe povuku iza linija iza kojih su bile pre februara ove godine“, kaže on.

Putin „već izgubio obraz“

Prema mišljenju Krauzea, Rusija i Putin „već su doživeli gubitak obraza“ i to sve veći, što ga više poriču. „Što duže rat bude trajao, to će se ruske trupe više iscrpljivati, Rusija će imati manju vojnu moć i Rusija će postajati sve slabija“, smatra on.

„To se vidi i po Putinovoj međunarodnoj reputaciji. Prijatelji ili dobronamerni šefovi država sada ga gledaju mnogo kritičnije nego pre godinu dana. Mnogi od njih imaju dojam da Putin nije u stanju da razume lošu situaciju u kojoj se nalazi i izvuče odgovarajuće zaključke, već do kraja veruje da može da pobedi u ratu. Ali ne može“, zaključuje šef Instituta za bezbednost iz Kila.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares