Koliko đaka iz Rusije se trenutno školuje u Srbiji?

Strani državljani, izbeglice i tražioci azila školuju se pod istim uslovima kao i učenici iz naše zemlje

„Ne znaju srpski, pa se nastavnici snalaze“: Koliko đaka iz Rusije se trenutno školuje u Srbiji i u kojim opštinama ih ima najviše?

Osnovne škole u Srbiji trenutno pohađa 485 stranih državljana koji su došli iz Ruske federacije, dok je u srednje škole upisano 52 đaka i ova deca nemaju status izbeglica, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete.

U tom ministarstvu preciziraju da je, osim migranata i tražilaca azila sa Bliskog istoka, u obrazovni sistem Srbije uključeno i 66 učenika iz Ukrajine – 55 ih je u osnovnim školama, jedno dete pohađa pripremni predškolski program, dok je 10 učenika u srednjim školama.

Đaci iz Rusije pohađaju škole u Beogradu, ali i u drugim gradovima, a najviše ih je upisano u prestoničke škole u centralnim opštinama.

U Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji trenutno je troje učenika koji govore ruski jezik, a direktorka te škole Marija Miletić kaže da su ona upisana uz prethodnu nostrifikaciju dokumenata u Agenciji za kvalifikacije.

– Učenici su smešteni u odeljenja u kojima se uči ruski jezik da bi se olakšala komunikacija. Pošto imaju jezičke barijere za njih je urađen individualni obrazovni plan IOP 1, a nastavnici sa njima komuniciraju i na ruskom i na engleskom jeziku. Svo troje učenika ide na kurs srpskog jezika i na to su se sami odlučili, a u okviru škole smo orgranizovali podršku da im predmetni nastavnici, uz pomoć naših profesora ruskog, pomognu da razumeju gradivo određenih predmeta. Učenici su vredni i ambiciozni – kaže Miletić.

U OŠ „Milena Pavlović Barili“ u Višnjičkoj banji trenutno nastavu pohađa dva učenika iz Rusije, jedan ide u četvrti, a drugi u peti razred.

Direktorka te osmoletke Olivera Korošec kaže da je bilo još porodica koje su se raspitivale, ali se na kraju deca nisu upisala u ovu školu.

– Učenici koji su u našoj školi ne znaju srpski pa se nastavnici snalaze, sa njima razgovaraju na ruskom ili na engleskom. Obezbedili smo im dodatnu podršku pošto imamo nastavnicu koja predaje srpski kao strani jezik. Jedno dete je iz ruske porodice, drugom je otac Srbin, a majka Ruskinja i dugo su živeli u Rusiji. Pošto roditelji oba učenika insistiraju da uče srpski jezik, verujemo da planiraju da ostanu u Srbiji i da nisu samo u prolazu – kaže Korošec.

U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da je obrazovanje stranih državljana, lica bez državljanstva i tražilaca državljanstva definisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je propisano da se oni školuju pod istim uslovima kao i državljani Srbije.

– Afirmativnim pristupom deca iz osetljivih društvenih grupa, a to su svakako i učenici migranti, izbeglice i tražioci azila, mogu da se upišu u osnovnu školu i bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, uz dostavljeni dokaz o zdravstvenom pregledu deteta. Izbegla lica i migranti u srednju školu se upisuju u one srednjoškolske profile u kojima ima mesta posle završenog drugog kruga upisa, dok se strani državljani u srednju školu upisuju preko broja određenog za upis učenika u tekućoj školskoj godini – navode iz Ministarstva.

Ukoliko je učenik strani državljanin, što je slučaj sa državljanima iz Rusije, a želi da nastavi obrazovanje u Srbiji, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik pokreće postupak nostrifikacije i ekvivalencije priznavanja diplome o završenoj osnovnoj ili srednjoj školi, odnosno o završenom pojedinom razredu u inostranstvu u Agenciji za kvalifikacije.

– Ministarstvo prosvete aktivno podržava škole u kojima se obrazuju migranti, tražioci azila i strani državljani kroz jačanje kapaciteta ustanova i unapređivanjem kompetencija zaposlenih u sistemu za rad sa ovim učenicima. Imajući u vidu da je jezička barijera izražena, a da je i zakonski uređeno da ustanova organizuje učenje srpskog kao stranog jezika za učenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, Ministarstvo je do sada obučilo više od 600 nastavnika srpskog i stranog jezika za primenu novog programa za srpski kao strani jezik, a dostupni su i materijali, kao i Priručnik za nastavnike na internet stranici Nacionalnog obrazovnog portala Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – navode iz Ministarstva.

Dodaju da je Stručnim uputstvom za uključivanje učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem obrazovanja bliže uređena procedura upisa i mere podrške, kako na nivou škole, tako i kroz plan podrške učeniku migrantu/tražiocu azila.

– S obzirom da se ukrajinski jezik u našem sistemu izučava i kao jedan od manjinskih jezika kroz izborni program, Ministarstvo je u saradnji sa Nacionalnim savetom ukrajinske nacionalne manjine prevelo liflet o sistemu obrazovanja u Srbiji na ukrajinski jezik. Takođe, deo obrazovnog materijala se prevodi, pored arapskog i farsi jezika, i na ukrajinski u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM) – ističu iz Ministarstva.

Mali broj Rusa traži azil

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za Danas da je od početka rata u Ukrajini 104.000 ruskih državljana prijavilo boravak u Srbiji, ali da je zanemarljiv broj onih koji su zatražili azil. On kaže da ne zna jesu li svi koji su prijavili boravak i dalje u našoj zemlji ili su otišli i koliko je u međuvremenu odjavilo boravak.

Što se tiče ukrajinskih državljana, boravak je prijavilo oko 20.000, a privremenu zaštitu je zatražilo oko 1.000 njih. On ističe da je od početka rada u Srbiju ušlo oko 95.000 Ukrajinaca, ali da je veliki broj i izašao pa je teško reći koliko ih je trenutno ovde.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares