O poskupljenjima

Privreda, poskupljenja i namirnice: O poskupljenjima – kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji

BBC

Snežana Trnovski Kozić ima 68 godina i kaže da je u poslednje vreme zbog velikih poskupljenja morala mnogo čega da se odrekne.

„Nekad sam znala nešto sebi da kupim, odem kod frizera, ali sada sve manje… Nešto što je pre bilo normalno sada je luksuz“, kaže ona.

A kako vreme protiče, odricanja su sve veća, dodaje.

„Smanjili smo malo meso, recimo u punjene paprike umesto pola kile stavljam 300 grama, a više pirinča i luka, voće takođe jedemo umerenije, a i slatkiše smo smanjili… Ne pravimo više neke skuplje, nego, uglavnom, palačinke“, navodi.

Pandemija korona virus i rat u Ukrajini uticali su na skok cena raznih proizvoda, namirnica i energenata širom sveta.

U Srbiji je hrana za godinu dana poskupela 20 odsto, a međugodišnja inflacija iznosi 14 odsto, podaci su Republičkog zavod za statistiku.

I to pogađa gotovo sve ljude, bez obzira na godine.

„Menza je poskupela oko 50 odsto“, kaže 22-godišnja Katarina iz Beograda, studentkinja treće godine na Fakultetu tehničkih nauka.

„Prošle godine je za sve obroke u menzi bilo potrebno izdvojiti oko 5.300, a sada je to oko 9.000 dinara“, dodaje ona.

Na pitanje da li te troškove uspeva da pokrije, uz osmeh odgovara da „preskoči poneki obrok, onako usput“.

„Zauzeta sam često, pa nekad ne stignem uopšte da jedem“, kaže kratko.

Poskupljenja su uticala i na četvoročlanu porodicu Bišanović iz Zemuna, gde u poslednje vreme ima više matematike nego ranije.

„Nismo još ničega počeli da se odričemo, ali non stop gledamo šta je na akcijama, pa to kupujemo“, navodi 53-godišnja Marina Bišanović, koja ima dve ćerke.

„Mislim da većina porodica tako funkcioniše… Svi gledaju gde će da prođu jeftinije i obilaze megamarkete kada god mogu“, dodaje.


Šta je inflacija
The British Broadcasting Corporation

O poskupljenjima i penzionerskom životu – Snežanina priča

Iako će uskoro ući u osmu deceniju života, Trnovski Kozić na prvi pomen godina uz osmeh kaže da „izgleda kao da ima deset manje“.

Zvanično je penzionerka, ali već godinama radi u jednom butiku u Zemunu.

Kaže da joj penzija od 35.000 dinara „nije dovoljna ni za elementarne troškove“.

„Dnevnica u butiku mi je 1.200 dinara za šest sati rada, što nije veliki prihod, ali bez njega ne bih mogla da preživim – da dobijem ponudu za još neki posao i to bih prihvatila“, dodaje Trnkovski Kozić.

Njen suprug, dodaje, ima penziju od 33.000 dinara, ali ona svakog meseca cela ode na račune.

„Poskupljenja su užasna, stvarno je strašno… Uzmem na poslu dnevnicu, na putu do kuće kupim nešto hrane, kafu i dok dođem kući ništa mi od nje ne ostane.

„Da ne radimo dodatno i suprug i ja, ne bismo mogli da sastavimo kraj sa krajem, a od dece da tražim… Taman posla.

„Nekad sam znala i njima da kupim nešto, ali sada sve manje… Ali gurnem im neki dinar kada skupim malo.“

Snežana Trnkovski Kozić

BBC
Snežana Trnovski Kozić

Na pitanje kako pregura od prvog do prvog u mesecu, kaže da „koristi sve opcije“: „Imam kredit, uzimam čekove, kupujem na odloženo, dozvoljeni minus… Snalazim se, šta ću.“

Poskupljenja najviše oseća na hrani.

„Meso, mlečni proizvodi, ulje, šećer, brašno… Sve je skočilo kardinalno“, navodi.

„Ulje je, na primer, bilo 105 dinara, a sada je 200 i nešto.“

Zato namirnice kupuje u nekoliko različitih trgovinskih lanaca, u zavisnosti od toga gde su cene niže.

„Čak i razmišljam da preko vikenda odem do Austrije i Mađarske, kao nekada što sam radila, i kupim nešto hrane i hemije, jer sve je na Zapadu jeftinije“, kaže Snežana.

Tokom 1990-ih, periodu opterećenom ratovima tokom raspada Jugoslavije, sankcijama i velikim nestašicama najosnovnijih namirnica, kao i početkom dvehiljaditih, bilo je uobičajeno da ljudi iz Srbije u nabavku idu u okolne zemlje.

Ponuda je bila veća, a cene jeftinije, tako da su mnogi tu robu i prodavali u Srbiji.

„Još uvek sam zdrava i mogu samo bogu da zahvalim što i dalje mogu da radim“, navodi Snežana.

Mnogi penzioneri to ne mogu, dodaje, pa štede i na lekovima, ne mogu da stignu do državnih ustanova, a nemaju para da odu privatno.

„Imam sreću što sam radila u bolnici, pa tamo obavljam neke preglede… Da moram privatno ne bih mogla“, kaže Snežana.


Poljoprivreda, tehnologija i ekonomija: Ko bolje živi, poljoprivrednici ili programeri
The British Broadcasting Corporation

Kako uštedeti neki dinar prilikom kupovine

Snežana kaže da štedi i tako što „u male prodavnice uopšte ne ulazi“, jer „cene formiraju kako ko hoće“.

Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva, koje se bavi zaštitom potrošača, kaže da trgovci često velikim maržama pokušavaju dodatno da zarade, pa neki artikal kod jednog može da košta 1.500 dinara, a kod drugog 1.000, iako ga nabavljaju po sličnoj ceni.

U tom smislu on kaže da je „poređenje cena jako bitno“ za uštedu, ali i da veliki trgovinski lanci nisu uvek povoljniji.

„Postoje proizvodi koji su jeftiniji u manjim prodavnicama ili na pijaci“, navodi Gavrilović.

„Na primer, jedan dezadorans u trgovinskim lancima može da bude oko 600 dinara, u lokalnoj komšijskoj prodavnici 250, a na pijaci 220 – to je ogromna razlika.

„Zeleniš, voće i povrće je svakako jeftinije na pijaci, što potrošači znaju, kao i dobar deo kozmetike, kućne hemije, slatkiša i čokolada“, dodaje.

Za pronalaženje najpovoljnijih cena mnogi koriste i sajt Cenoteka, gde je moguće porediti koliko koštaju isti artikli u različitim trgovinskim lancima.

„Gotovo sve kategorije proizvoda koje pratimo na sajtu su doživele poskupljenje – najviše osnovne životne namirnice, mlečni proizvodi i lična higijena“, kaže Ognjen Grbović, direktor Cenoteke, za BBC na srpskom.

Od septembra 2021. do septembra 2022. godine, najviše su poskupeli mleko, sir i jaja, 28,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku,

Potom slede kafa, čaj i kakao (27,9 odsto), riba (25,6 odsto), hleb i žitarice (24,7 odsto) i meso (21,7 odsto), a ostali prehrambeni proizvodi poskupeli su za 22,2 odsto.

„Gotovo da nema kategorije koja nije doživela makar i minimalni rast, ali kao pozitivan primer možemo pomenuti pelene i pivo, gde se cene nisu menjale duže vreme“, navodi Grbović.

Tu na scenu stupaju sniženja i akcijeza koje Grbović kaže da su, kao i cene, u proseku veće nego što je to ranije bio slučaj.

„To znači da se isplati pratiti akcije i kupovati dok su proizvodi na popustu – planirajte kupovinu unapred, napravite spisak i informišite se o popustima“, kaže Grbović.

Isto navodi i Gavrilović.

„Kada je neki proizvod na osetnijem sniženju, poput praška za veš, onda ga kupimo za tri meseca, tri ona džakčića“, kaže Gavrilović.

„Međutim, ne mogu svi tako, nekome kućni budžet to ne dozvoljava, nego ga kupuju na pola kile u radnjama koje daju na meru.“

kupovina

BBC

Sniženja jure i Bišanovići, koji su do sada nekako uspevali da se snađu.

„Mleko smo ranije kupovali na karton, a sada ne kupim 12, već pet ili šest, pa kad potrošimo onda idemo ponovo, pošto je i ono dosta poskupelo“, navodi Marina.

„Kafu sam u međuvremenu počela da kupujem na pijaci, to je bitna stavka – žao mi da dam 300 dinara u prodavnici, na pijaci je 250″, dodaje uz osmeh.

Još jedan od načina uštede vidi u aplikacijama velikih trgovinskih lanaca, poput Maksija i Lidla, koje kupcima omogućavaju dodatne popuste.

„Kada je moja ćerka počela to da instalira, kao i da gleda šta je na akciji, a to nikada pre nije radila, nego kupovala šta joj treba u prvoj prodavnici… Onda znaš koliko je sati“, kaže.

Međutim, veliki problem im je pelet za grejanje.

„On nas je baš zakopao, prošle godine smo za celu kuću, sa sve mojim roditeljima, dali oko 1.000 evra na pelet, a ove godine 1.800 – to je baš veliko poskupljenje.“

Gavrilović koristi još jedan metod uštede – račune plaća preko interneta, a infostan pusti da se nakupi tri meseca unapred.

„Da ne bih plaćao proviziju za banku svakog meseca, pa se i tu napravi neka ušteda… Nisu to neke pare, ali mic po mic uštedi se neki dinar.“

Finansijski blogeri takođe imaju savete o tome kako uštedeti.

Jedan od njih je da se vodi računa o tome šta već imate, da se novac ne troši bespotrebno, kao i da posle odeljka sa sniženjima treba ići u deo sa smrznutom hranom.

„Zamrznuto meso, riba i povrće će skoro uvek biti jeftiniji od sveže opcije“, kaže finansijska blogerka Lin.

Takođe, treba paziti da se hrana ne baca tek tako – i stvari koje se približavaju isteku roka mogu se zamrznuti, voće će u frižideru duže trajati, a važno je i dobro razumeti pakovanje.

Hrana je često u prodavnicama tako upakovana samo zbog lakšeg transporta i uz malo truda moguće je dobrano joj produžiti rok.

I možda najvažnije, kuvanje se uglavnom više isplati od brze hrane.

grafika sijalice

BBC

O poskupljenjima i studentskom životu – Kaćina i Nemanjina priča

Nemanja Pavlović iz Blaca, student četvrte godine arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, upravo na hrani pravi najveće uštede.

„Počeo sam selektivnije da posmatram sve to, ne kupujem više hranu na ulici… Ili barem to radim mnogo ređe“, navodi 21-godišnji Pavlović za BBC na srpskom.

„Glavni cilj mi je da idem u menzu, što mi je ranije bilo previše naporno između predavanja, ali se sada stvarno trudim“, dodaje.

Kako kaže, poskupljenja su mu znatno uticala i na „vannastavne aktivnosti“.

„Prestao sam da idem na hor i u teretanu“, navodi.

„Što se tiče muzike, to nadoknadim u studentskom domu, uz gitaru, klavir i pevanje, ali teretanu ne… Doduše, imao sam niz arheoloških terena nedavno, tako da je bilo fizičkih aktivnosti.“

Nemanja Pavlović

Nemanja Pavlovic
Nemanja Pavlović

Katarini su fizičke aktivnosti takođe na najvećem udaru – trenirala je krav magu, izraelsku borilačku veštinu.

„Kod mene ni pre poskupljenja u finansijskom smislu nije bilo nešto bajno i sjajno, troškovi su mi se uglavnom svodili na trening, a sada malo teže izdvajam i za to.

„Pravim pauze sa treninzima, nešto malo radim kod kuće, u stanu i to je to“, kaže ona.

Sreća, ističe, što postoji studentska menza, jer u suprotnom „ne zna šta bi radila“.

„Ovako nekako pregrmim, izdvoji se novac da se jede, a za trening ako se eventualno skrpim“, kaže kratko.

Međutim, ona ima još jedan veliki izdatak – kiriju, jer mesto u studentskom domu nije dobila.

„Kirija je dosta porasla, za garsonjeru na nekoj dobroj lokaciji treba izdvojiti i do 300 evra, što ne mogu sama da platim.

„Nehumano je živeti u jednoj prostoriji sa nekim godinu dana, ali bože moj, i to se da preživeti – prošle godine sam delila jednu sobu sa drugaricom“, kaže Katarina.

U poslednje dve godine došlo je do velikog poskupljenja kirije, pre svega zbog rata u Ukrajini i velikog broja ruskih državljana koji su došli u Srbiju nudeći mnogo više novca za nekretnine nego što to mogu stanovnici Srbije.

Tako se često mogu čuti vesti da su ljudi morali da se isele iz stana, zato što je stanodavac odlučio da podigne kiriju i izda stan Rusima.

Nešto slično umalo se dogodilo i Marininoj ćerki.

„Plaćala je 320 evra po dogovoru i nedavno ju je zvala gazdarica i rekla joj ‘moram da povećam na 700 evra’“, priča Marina Bišanović.

„Odgovorila joj je da ne može to da plaća i da će se iseliti, da izda nekom drugom.

„I par dana kasnije gazdarica je zove i kaže ‘znate, neću da izdam Rusima’, možemo da se dogovorimo da to bude 340 evra.“

BBC ilustracija

BBC

A kakva je situacija sa još jednim važim delom studentskog života – žurkama, izlascima i drugim druženjima?

Pavlović kaže da su odlasci u kafiće „definitivno smanjeni“ i „maltene neizvodljivi“.

„Ima druženja u studentskom domu, ali je mnogo manje izlazaka… Nedavno smo bili prvi put posle ko zna koliko i čudno je bilo, a i imali smo samo za po jedno piće“, navodi Nemanja.

„Problema ima oko hrane i osnovnih potrepština, a kamoli izlazaka.“

Nešto slično kaže i Kaća.

„Za kafiće ume ponekad da se izdvoji oko 200 dinara, možda tri puta mesečno i to je to.“

A da li im pomažu roditelji?

„Da, ali ne toliko“, odgovara Nemanja.

„Gledam da to izbegavam maksimalno i da sam zarađujem… Ne mogu da im tražim, poskupljenja su i njih pogodila.“


Inflacija: Ko profitira od globalnog porasta cena
The British Broadcasting Corporation

O budućnosti i odricanju

Do kada će cene da rastu, niko ne zna.

„Poskupljenja su neminovna i u narednom periodu“, kaže Grbović iz Cenoteke.

To znači da će barem u neko dogledno vreme kod velikog broja ljudi biti i nekih odricanja.

Gavrilović kaže da se oni sa malo boljim primanjima uglavnom odriču stvari koje nisu neophodne za život, poput odlazaka u bioskop i pozorišta, dok oni sa nižim primanjima uglavnom štede „nauštrb kvaliteta hrane“.

Međutim, 68-godišnja Trnovski Kozić kaže da se „bioskopa i pozorišta odrekla odavno“.

„Jako mi je teško što sam odrekla društvenog života, imam dve drugarice iz detinjstva i sa njima ponekad, vrlo retko, odem u pozorište… Inače to sebi ne mogu da priuštim“, kaže ona.

Studente za to vreme muče neke studentske muke – na primer, kako do dozvole za automobil.

„Treba da uskoro završim fakultet i za posao će mi mnogi tražiti da imam dozvolu, a ne postoji način da usred studiranja skupim 1.000 evra za to, a kamoli da kupim auto, plaćam gorivo i održavam ga“, navodi Nemanja.

U poslednjih godinu dana, od septembra do septembra, gorivo je poskupelo za 20,3 odsto, a cena benzina i dizela menja se gotovo iz nedelje u nedelju.

Marina Bišanović navodi da njenu porodicu pitanje goriva ne pogađa mnogo, zato što kola nikada nisu mnogo ni vozili.

Ipak, govoreći o budućnosti, kaže da „ne zna kako će biti“, ali pretpostavlja da će „neće biti baš povoljno“.

„Živimo od dve plate, s tim što Vanji, mlađoj ćerki, ne dajem ne znam kakav džeparac, zato što drži časove jezika i ima za sebe, a Maja živi sama, tako da je u tom smislu sve lakše.

„Troškovi su daleko manji nego da imam dvoje male dece ili decu srednjoškolskog uzrasta, takve porodice imaju daleko veći problem.

„A da ne govorimo o opremanju za školu… Knjige, sveske, rančevi… Pa ti ranac ne možeš da kupiš za manje od 4.000 dinara“, kaže Marina.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares