Putin je u nemilosti ?

„Putin gubi protiv Ukrajine, od Zapada i kod kuće“: Treći front u ovom ratu – onaj koji besni u Moskvi – najvažniji

Putin gubi protiv Ukrajine, od Zapada – i kod kuće. Ukrajinsko oslobođenje Hersona dolazi šest nedelja ranije. Procene zapadnih obaveštajnih službi u septembru su bile da će biti potrebno vreme do Božića pre nego što Rusi budu proterani iz jedine prestonice pokrajine koju su Rusi zauzeli, piše Edvard Lukas, saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA).

“Ruskim generalima je preko potrebna pauza, da se pregrupišu i preurede svoje pohabane i demoralisane snage, i pronađu čizme i instruktore za novomobilisane rezerve.
Ali ukrajinski komandanti nisu raspoloženi da stanu”, ukazuje Lukas, koji je bio dugogodišnji urednik u listu “The Economist” i pokrivao pitanja Centralne i Istočne Evrope od 1986.

Više je opcija, tvrdi Lukas.

„Kopneni most“ do Krima duž severne obale Azovskog mora sada je u dometu ukrajinskih raketnih udara. Kao i samo poluostrvo.

Putinov veliki trofej sada izgleda kao talac. Odbrana njene infrastrukture, linija snabdevanja i pomorskih i vojnih baza biće uporna ruska glavobolja, navodi Lukas.

Pobeda menja igru na drugom bojnom polju: nadmetanje na Zapadu između saosećanja, plašljivosti i umora. Ishod je jasan. Suprotno nekim predviđanjima, vojna i druga podrška Ukrajini se nije pokazala ni uzaludnom, ni sumanuto rizičnom, ni preterano skupom.

Zaista, očigledno je trebalo da uradimo mnogo više i to mnogo ranije, napominje. Cena razmišljanja i neodlučnosti je ta što su desetine hiljada ljudi mrtvi, sa višestruko većim brojem osakaćenih i milionima uništenih života. Račun za fizičko uništenje je već blizu triliona dolara, a kamoli cena propuštenih prilika za suočavanje sa klimatskim promenama, glađu i prirodnim katastrofama na drugim mestima. Možda ćemo još neko vreme čekati na rasvetljavanje ovih neuspeha. Ali barem je očigledna lekcija da se sada učini više.

Oslobođenje Hersona podstiče neke da tvrde da je vreme da se više razmišlja o diplomatiji. Ratni ciljevi Ukrajine – oslobođenje svih okupiranih teritorija – su nerealni. Kao i odbijanje, inspirisano gnevom zbog ratnih zločina, da se obračuna sa Vladimirom Putinom.

Ipak, previše pritisaka na Kremlj može doivesti, kažu, do eskalacije situacije. Ili još gore, Putin može biti svrgnut. Nestabilnost, ili Rusijom kojom vlada osvetoljubiva hunta, bila bi još gora.

Bolje je, tvrde navodno stručni glasovi, pronaći rešenje sada.

Kineska Komunistička partija deli averziju prema eskalaciji ili neurednoj promeni režima u Kremlju. Izveštavanje o prećutnom dogovoru između Pekinga i Vašingtona jedno je od mnogih fascinantnih otkrića u novoj knjizi mog prijatelja Ovena Metjuza „Overreach: The Inside Story of Putin’s War Against Ukraine2“.

Kina ne daje Rusiji dronove i municiju koja joj je očajnički potrebna. Zauzvrat, Sjedinjene Države koče isporuku borbenih aviona i precizne artiljerije velikog dometa Ukrajini.

Ali politički procesi imaju svoj zamah. Pre trideset godina, zapadni lideri su bili mnogo više zabrinuti zbog neurednog raspada Sovjetskog Saveza nego zbog slobode zarobljenih naroda. Čitaoci se možda sećaju zloglasnog govora predsednika Džordža Buša Starijeg „Pileći Kijev“ 1991. koji je osudio borbu Ukrajine za nezavisnost. Sovjetski Savez se raspao tri nedelje kasnije.

Zato je treći front u ovom ratu – onaj koji besni u Moskvi – najvažniji. Putin implicitno krivi svoje generale za gubitak Hersona. Pažljivo osmišljen zvanični narativ o ratu je rasut u komadiće.

Voditelji ruskih tok emisija otvoreno su cinični ili očajni. Pristalice tvrde linije – prava opasnost za Putina – su zajedljivi. Krivica za rat mora uskoro na nekog da se svali, a to će se učiniti sa razornim posledicama.

Zapadni lideri bi trebalo da se pripremaju za budućnost koju ne mogu da izbegnu, a ne za onu koju smatraju najpovoljnijom, zaključuje Lukas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares