Na svakom koraku haos ?

Foto: Žikica Babović/Nova.rs

Za navijače Srbije koji planiraju da uživo gledaju utakmicu sa Kamerunom na Svetskom prvenstvu u Dohi, 28. novembra od 13 sati po lokalnom, odnosno 11 po našem vremenu, imam lošu vest. Dolazak i odlazak sa stadiona “Al Janub” je toliko komplikovan da je potrebna gandijevska tolerancija da bi ga čovek u miru napustio. 

Foto:Nova.rs/Promo

Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.

.

Iako do stadiona novinari imaju obezbeđen autobus iz pres centra, nekako mi je ipak bilo logicnije da metroom odem do stadiona na utakmicu Fracuska – Australija (4:1), jer je smeštaj relativno blizu. E, ta procena je definitivno bila jedna od lošijih u životu. Iako sam prethodnih dana video izmrcvarene kolege koje se vraćaju s utakmica u ranim jutarnjim satima, pomislio sam da neću proći i ja tako, jer stadion je tu iza ćoška.

Dva me pakla sagorela ne bi šta sam sve pomislio o organizatorima i onome ko je dao organizaciu Svetskog prvenstva zemlji u kojoj bi žene da “uvijaju kao bombinice jer su tako slađe”, sto bi rekao ambasador Mundijala, ime mu nije ni bitno, ali je to onaj isti sto je rekao da gejevi “imaju bolest mozga”.

Na tom izletu izgubio sam bez preterivanja šest sati. Haos koji su napravili domaćini teško je zaista opisati.

Sve je išlo glatko do izlaska iz metroa, a onda – havarija. Ispred mene je u redu stajalo, pa bez preterivanja, bar 1.000 ljudi. Ok, pomislim to su navijači, sigurno ima negde šatl i za novinare. Ali, malo morgen, izvoli dečko u isti red.

“Ok, ja bih peške”, kažem obezbeđenju i ljudima delegiranim od FIFA.

“Daleko je”, kažu mi.

“Nema veze”, ne odustajem.

“Ne možete peške, samo autobusom”.

Tačka.

Ok, čekam, šta da radim. Autobus koji sam dočekao s navijačima posle regularno ide kao gradski, i nakon 20 minuta vožnje eto nas u blizini stadiona. Onda još malo peške i stigli smo.

Na ulazu na medija tribinu opet gužva. Krenuo sam na utakmicu u 19 časova, a na mesto sam seo u 21.40.

E, onda sam se zainteresovao kako će biti navijačima kada se vraćaju i posle utakmice opet sam krenuo na metro.

Foto: Žikica Babović/Nova.rs

Cirkus u povratku je takav da su domaćini organizovali kulturno umetnički program da bi zabavili nervozne navijače koji čekaju autobuse da ih odvezu do metroa. Utakmica se završila oko ponoći, a u jedan sat i dalje sam stajao u redu za bus. U jednom trenutku sam pomislio da sam se dovoljno žrtvovao u ovom eksperimentu i rešio da aktiviram Uber, ali je tek to bila nemoguća misija.

U životu nisam video toliko autobusa na jednom mestu. Osim kada SNS organizuje svoje mitinge.

A, kako je bilo organizovano, cenim da su domaćini i FIFA tačno imali nekog savetnika iz Srpske napredne stranke. Samo što nama nisu delili sendviče.

BONUS VIDEO Zgodna plavuša zaigrala fudbal u lobiju hotela, namestili joj teren za dva minuta

Odgovori