POSLEDICE SANKCIJA RUSIJI

POSLEDICE SANKCIJA

Spora smrt ruskog civilnog vazduhoplovstva

Zapadne sankcije zabranjuju prodaju avionskih delova Rusiji. Za sada se tamo snalaze, rastavljajući avione kako bi došli do delova. Ali, pitanje je koliko dugo će to biti moguće.

    
Aeroflotov Boing 777 sleće na aerodrom u MoskviAeroflotov Boing 777 sleće na aerodrom u Moskvi

Suprotno očekivanjima mnogih stručnjaka, ruski avio-saobraćaj nije propao odmah nakon stupanja na snagu zapadnih sankcija.

S početkom ruske agresije na Ukrajinu, Zapad je zatvorio vazdušni prostor za ruske avione. Brojne kompanije prekinule su saradnju s ruskim partnerima, a vazduhoplovni divovi Erbas i Boing prestali su da isporučuju rezervne delove Rusiji.

Mnogi su tada bili sigurni da ruske civilna avio-kompanije neće preživeti ni dve sedmice. No, više od pola godine kasnije u Rusiji se gotovo ništa nije promenilo za većinu putnika, barem na domaćim letovima. Kako je to moguće?

-pročitajte još: Da li sankcije zaista pogađaju rusku ekonomiju?

„Radi se o kombinaciji različitih aspekata“, kaže američki stručnjak za vazduhoplovstvo Ričard Abulafija iz kompanije AeorDynamic Advisory. „Sankcije se ne sprovode u potpunosti, skladišta su bila puna rezervnih delova, nalaze se kreativna rešenja za hitne slučajeve i plansko smanjenje flote.“

Avioni Aeroflota na moskovskom aerodromu ŠeremetjevoAvioni Aeroflota na moskovskom aerodromu Šeremetjevo

„Kanibalizam“ avio-industrije

Pre početka rata u Ukrajini, ruski avio-prevoznici imali su više od 800 aviona, gotovo svi zapadnih proizvođača. Ukupno su, prema podacima koje je objavio ruski državni prevoznik Aeroflot, ruske kompanije 2019, pre pandemije, prevezle više od 120 miliona putnika. Više od polovine njih letelo je na međunarodnim linijama. Međutim, od izbijanja rata te su međunarodne linije gotovo u potpunosti obustavljene zbog sankcija.

Prema rečima Abulafija, prekid gotovo 50 odsto ruta je na neki način pogodovao ruskim prevoznicima, jer smanjena potražnja za letovima omogućava da mnogi avioni ostanu na zemlji.

„Ako ne opslužujete međunarodne rute, možete uštedeti mnogo milja svojoj floti, tako da oslobođene resurse i rezervne delove možete upotrebiti za opsluživanje domaćeg saobraćaja“, kaže taj stručnjak.

Slično na to gleda i ruska analitičarka vazduhoplovnog sektora Anastazija Dagajeva. „S obzirom na činjenicu da ima manje letova i više aviona na zemlji, a u isto vreme nema mogućnosti da se dobave neophodni novi delovi, onda je naravno izlaz rastavljanje aviona zbog rezervnih delova.“

Kolika je zavisnost od stranih delova?

Ruske avio-kompanije danas gotovo isključivo koriste moderne putničke avione Boinga i Erbasa. Većina njih je u najmu i u vlasništvu stranih investitora.

Kad je počeo rat u Ukrajini, mnogi strani ulagači zatražili su natrag svoje iznajmljene avione. Radi se inače o više od 500 letelica čija je ukupna vrednost veća od deset milijardi dolara.

Suhoj Superdžet 100: Rusija sopstvenim razvojem ipak ne može da nadoknadi nedostatak Boinga i ErbasaSuhoj Superdžet 100: Rusija sopstvenim razvojem ipak ne može da nadoknadi nedostatak Boinga i Erbasa

Ali u martu je predsednik Vladimir Putin potpisao novi zakon koji dopušta preregistraciju i tih letelica u Rusiji.

„Na kraju smo ukrali te avione“, kaže ruski stručnjak za avijaciju Vadim Lukaševič. „Sada je naš posao da ukrademo rezervne delove. To je sada pitanje života i smrti za civilno vazduhoplovstvo u Rusiji.“

Umiranje na rate

Za razliku od Irana koji je decenijama pod sankcija, ali se snalazi sa avionima iz sedamdesetih i osamdesetih godina, Rusija sa modernom flotom zavisi od modernih rezervnih delova koji se prave na Zapadu.

Zapadni proizvođači veoma vode računa gde završavaju delovi koje prodaju, pa je Rusiji teško da ih kupi iz drugih zemalja, kaže Abulafija. „Pretpostavljam da ćemo u jednom trenutku ipak videti nagli pad ruske avio-industrije, jer nabavka delove tu i tamo funkcioniše šest do dvanaest meseci. No nakon toga je pitanje kako dalje.“

Američki stručnjak vidi još veći problem za Rusiju ubuduće – s obzirom na to da je otuđila avione stranih investitora, pitanje je ko će biti spreman da tamo uopšte ikad pošalje nove letelice.

3:15 min

Da li su sankcije protiv Rusije promašile svoj cilj?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

POVEZANI SADRŽAJI

People stand in line to withdraw money from an ATM in Sberbank in St. Petersburg, Russia, Friday, Feb. 25, 2022. Russians flocked to banks and ATMs on Thursday and Friday shortly after Russia launched an attack on Ukraine and the West announced crippling sanctions. According to Russia's Central Bank, on Thursday alone Russians have withdrawn 111 billion rubles (about $1.3 billion) in cash. (AP Photo/Dmitri Lovetsky)

Da li sankcije zaista pogađaju rusku ekonomiju? 07.09.2022

Rusija je do sada uspela da izbegne ekonomski slom zbog sankcija Zapada uvedenih zbog napada na Ukrajinu. Neki misle da će Moskva ostati bez novca za dve godine, dok drugi veruju da je zemlja i dalje stabilna.

Titel der Bilder: Wladimir Putin trifft Ali Khamenei und Ebrahim Raisi in Teheran am 19.07.2022
Stichworte: Iran, Teheran, Tehran, Russland, Präsident, Wladimir Putin, Oberster Führer Ali Khamenei, Chamenei, Ebrahim Raisi, Raisie

Šta o sankcijama Rusiji govori to što su po „iranskom modelu“? 22.07.2022

Bajdenova administracija je saopštila da su sankcije Zapada Rusiji zasnovane na „iranskom modelu“. S obzirom da je režim u Teheranu i dalje na vlasti, to ne govori ništa dobro o uspehu sankcija i budućnosti Ukrajine.

Rubel als beste Währung des Jahres.
Jahr/Ort: Moskau, 13.05.2022
Der Autor ist Sergey Elkin, er hat die Karikatur extra für DW gemacht. Sie darf nur von DW verwendet werden.

Uprkos sankcijama jaka rublja 18.05.2022

Na početku ruske agresije na Ukrajinu ruska rublja dramatično je izgubila na vrednosti. Ali trenutno je vrednost te valute tako visoka, kako nije bila od 2017. Kako je to moguće?

Odgovori