SRBIJA PRED NOVIM BERLINSKIM ZIDOM?

SRBIJA PRED NOVIM BERLINSKIM ZIDOM Zapad nas zove da budemo na “pravoj strani istorije”, mi tvrdimo da smo već tamo: Da li smo vraćeni u 1989. i hoćemo li PONOVITI GREŠKU koja nam je tada uzela 33 godine?

Pre 33 godine Evropa se našla pred prekretnicom, novi smer u istoriji zadao je pad Berlinskog zida, a Jugoslavija je te 1989. “skrenula” sa puta. Ove godine prekretnicu u međunarodnim okolnostima pravi agresija Rusije na Ukrajinu, i stavlja Srbiju pred popravni ispit, zbog čega su oči Evrope i Zapada uprte u Beograd. Da li je naša zemlja već na pravoj strani, ili treba da povuče još jedan korak, uvede sankcije Moskvi, kako bi se na njoj našla?

.FOTO: SHUTTERSTOCK, EPA/ MAXIM SHIPENKOV / RINGIER
.

Baš ovakvu paralelu povukao je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, Vladimir Billčik komentarišući rezoluciju koju je nedavno usvojio Evropski parlament (EP), a kojom se traži rampa za Rusiju.

On je poslao važnu poruku, i podsetio da Brisel već više od devet meseci očekuje taj potez od naše države.

Pročitajte još

– Ova godina je prelomna, kao što je bila 1989. I nadam se da će Srbija ostati na pravoj strani istorije i odabrati Evropu i evropsku budućnost. Zato mislim da su reforme, napredak u pregovorima Beograda i Prištine, i usklađivanje sa spoljnom politikom ključne. A ako se to ne desi, šta će se desiti? Za Evropksu uniju (EU) nema drugog izbora, ne postoji plan B. Plan A je da se Srbija integriše u EU. Ali, potrebno je dvoje za tango. Ako nema napretka, stvari će ići teže, sporije i imaće posledice – izjavio je Bilčik za “Glas Amerike”.

Na pravom ili krivom putu?

Nije slučajno Bilčik spomenuo baš 1989. godinu. Tada se, 9. novembra, dogodio pad Berlinskog zida, a taj važan događaj izazvao je domino efekat. Jedna za drugom padale su autoritarne vlasti, usledila je demokratizacija i liberalizacija ostalih država Centralne i Istočne Evrope i ujedinjenje Evrope.

Međutim, tada se sasvim suprotnim smerom uputila Jugoslavija, koja je krenula putem raspada zemlje i u bratoubilačke ratove.

Bilčik, kako smatraju sagovornici “Blica”, nas pozivanjem na 1989. ponovo vraća na taj period novije istorije i podseća da smo na prekretnici.

Može li da se napravi takva paralela? Treba li Srbija nešto da menja, ili ne?

Odgovarajući na ta pitanja, predsednik Libeka Miloš Nikolić za “Blic” kaže da je zvaničnik EU vrlo pažljivo odabrao tu godinu, i to ne bez razloga.

– Uzeo je 1989. kao prelomnu godinu evropske savremene političke istorije, pre svega zbog pada Berlinskog zida. Posle nje je došlo je do urušavanja socijalističkog lagera, Varšavskog pakta i satelitskih struktura Kremlja u velikom delu Evrope koji se od tada pa narednih godina politički oslobodio, ekonomski reformisao i bezbednosno povezao sa vodećim zemljama Zapada. Mnogi u Srbiji nisu bili svesni dubine tektonskih promena u tadašnjem političkom, ekonomskom i bezbednosnom svetu. Čuveni slikoviti primer toga je oduševljenje nekih medija koji su podržali propali puč KGB-a u Moskvi protiv Gorbačova 1991. godine, u nadi da će stari svet bipolarnog poretka da se vrati – ističe on.

Pročitajte još

Ipak, ističe i da je Srbija već na pravoj strani.

– I danas se piše istorija neke nove, nadam se, jače i samostalnije Evrope. Srbija danas nije u poziciji kao 1989. Nema dileme da se nalazi na pravoj strani istorije kako se to kolokvijalno kaže, budući da je strateški vezana za vodeće privrede Zapada i da joj je politički cilj članstvo u EU, dok je sa druge strane jasno i nedvosmisleno osudila agresiju Putinove Rusije na Ukrajinu na najvišem nivou u UN – napominje Nikolić.

Nema potrebe za fatalizmom

On dalje kaže i da nema potreba za “pomalo fatalističkim pristupom u komunikaciji kada se govori o opredeljenju Srbije u kontekstu sankcija Moskvi”.

– Službena pozicija Bilčika je jasna, ali svakako nije loše da se sama komunikacija relaksira, i da se više govori o afirmativnim stvarima u međusobnim odnosima, o saradnji, a manje o sudbinskim izborima sa dalekosežnim posledicama koje imaju ponekad imperativni prizvuk – ističe Nikolić.

Miloš NikolićFOTO: ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ / RINGIER
Miloš Nikolić

Drugačijeg stava je Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

– Ruska agresija na Ukrajinu nije samo još jedan događaj u svetu, već prekretnica na evropskom putu, slična onoj koja se desila 1989. godine kada je srušen Berlinski zid i kada je podeljena Evropa ponovo bila ujedinjena. I sada se svet transformiše pred našim očima, dešava se promena paradigme. Srbija je pad Berlinskog zida preskočila i krenula putem različitim od evropskih zemalja. Platila je visoku cenu za takvu odluku. Nadam se da sada neće ponoviti greške i da će ostati na strani ujedinjene Evrope kojoj pripada – kaže ona za “Blic”.

Suzana GrubješićFOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA
Suzana Grubješić

Srbija nije uvela sankcije Moskvi, ali se izjasnila da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. Od 24. februara, kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, do sada je glasala za pet od šest rezolucija Generalne Skupštine UN koje imaju veze sa Kijevom.

10. oktobar 2022 – Srbija glasala protiv ruske inicijative da glasanje o rezoluciji kojom se osuđuje aneksiranje ukrajinskih regiona bude tajno

16. septembar 2022 – Srbija glasala za to da se ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom dozvoli da se video snimkom obrati na godišnjem sastanku svetskih lidera

7. april 2022 – Srbija podržala isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).

2. mart 2022 – Srbija se pridružila zemljama koje podržale rezoliciju kojom se osuđuje ruska agresija

Odgovori