Srbiji više od 260 miliona evra bespovratne pomoći EU

Foto: Shutterstock

Operativni odbor EU i država članica, uz sufinansiranje Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), odobrio je 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata u Srbiji namenjenih zelenoj ekonomiji.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je tim povodom da su ta sredstva pokazatelj konkretnih koristi od procesa evropskih integracija.

Projekti su iz oblasti energetike, životne sredine i transportne infrastrukture, a plan je da u okviru njih bude obnovljena deonica Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš, dok će stanovnici beogradske opštine Palilula dobiti moderan kanalizacioni sistem.

Takođe, tom investicijom energetski sektor Srbije biće unapređen novim kapacitetima za obnovljivu energiju na Vlasini i u Kostolcu, saopštili su iz organizacije „EU za tebe“.

Miščevićeva rekla je da će ova sredstva, čiju su namenu zajednički isplanirali Evropska unija i naša država, značajno doprineti da građani širom Srbije žive bolje.

„Rezultate će građani videti vrlo brzo. Znatno će se ubrzati putovanje vozom od Niša do Beograda i biće unapređena bezbednost putnika, poboljšaće se proizvodni kapaciteti našeg energetskog sistema i to naročito iz obnovljivih izvora korišćenjem energije vetra, ali i smanjiti gubici u transmisionom sistemu“, istakla je ona.

Prema njenim rečima stanovnicima Koteža, Borče i Krnjače značajno će biti unapređeni uslovi života jer će prvi put biti izgrađen savremeni sistem za upravljanje otpadnim vodama u tom delu Beograda, na levoj obali Dunava.

Miščevićeva je naglasila da su ovi projekti upravo oni koji pokazuju koristi i pre samo članstva u Uniji. Ona je podvukla da nam Evropska unija donošenjem odluke da odobri ovih sedam projekata pomaže da taj cilj i dostignemo što je pre moguće i da smo joj na tome veoma zahvalni.

Odobrena sredstva EU komplementarna su sa zajmom Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i sa učešćem Srbije.

Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da vremena velike energetske i ekonomske krize zahtevaju blagovremenu reakciju i značajnu pomoć kritičnim sektorima uz posvećenost životnoj sredini i za bržem razvoju lokalnih zajednica u Srbiji.

„Već sprovodimo zajedno velike projekte poput gasnog interkonektora Srbija – Bugarska i Transbalkanski elektroenergetski koridor, deonica pruge od Beograda do Niša na Koridoru 10 i oni su od velikog značaja, ne samo za privredu već i za lokalne zajednice i za povezanost. Oni stvaraju nova radna mesta, omogućavaju pristup boljim uslugama i boljoj životnoj sredini“, zaključio je Žiofre.

Iz organizacije „EU za tebe“ saopštili su da će u narednih sedam godina, EU mobilisati do 30 milijardi evra u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je pokrenut 2020. godine.

Sledeći EIP projekti za Srbiju su već odobreni ove godine: Uklanjanje nemačkih potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata sa sektora Dunav-Prahovo; Železnička obilaznica oko Niša; Železnička deonica Stalać-Đunis, Transbalkanski elektroenergetski koridor; Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila u Kraljevu, Čačku i Nišu, Uvođenje širokopojasnog pristupa u ruralne krajeve i izgradnja Univerzitetske dečje bolnice Tiršova 2 u Beogradu.

EU je uložila više od 830 miliona evra u energetski sektor u poslednje dve decenije. Podrška EU energetskom sektoru u Srbiji u 2022. procenjena je na 100 miliona evra. Pored toga, Evropska unija će Srbiji obezbediti 165 miliona evra direktne budžetske podrške kako bi građani i mala i srednja preduzeća mogli da plaćaju energiju i da se izbore sa trenutnom energetskom krizom.

***

BONUS VIDEO – Evropski parlament izglasao da se preispita novčana pomoć EU Srbiji

Odgovori