Srbija i prevoz opasnih materija

Srbija i prevoz opasnih materija: Četiri najrizičnija mesta

Fonet
Dim nad Pirotom – fotografija od nedelje uveče

Do hemijskih udesa u Srbiji moglo bi da dođe u novosadskom pristaništu koje koristi Naftna industrije Srbije, ali i tokom prevoza opasnih materija kroz Pančevo i železničku stanicu Dimitrovgrad, na istoku zemlje.

Sve to je nabrojano u opsežnom dokumentu Ministarstva unutrašnjih poslova Procena rizika od katastrofa u Republici Srbiji, koji je Vlada usvojila marta 2019.

„Ovakvu procenu rizika uradi država i na osnovu toga svaki grad i lokalna samouprava rade svoje procene rizika za ono što se kod njih nalazi, a na osnovu toga fabrike prave planove zaštite od udesa.

„Tako se sve spušta niže i niže“, objašnjava Dušan Blagojević, licencirani konsultant za procene rizika od katastrofa.

On je ranije rekao da je crna tačka i Vračarski tunel u Beogradu, kroz koji se prevoze opasne materije od kad su promenjene rute železničkog saobraćaja zbog izgradnje Beograda na vodi.

Na svakih nekoliko godina dogodi se nesreća u Srbiji u skladištima ili tokom prevoza opasnih materija, a poslednje nedelje 2022. desile su se čak dve.

Najpre se voz koji je prevozio 900 tona amonijaka prevrnuo kod Pirota, a deo otrovnog gasa iscureo, da bi četiri dana kasnije teretni voz sa fosfornom kiselinom ispao iz šina kod Zaječara, ali nije bilo oštećenja cisterne, tvrde nadležni.

U Proceni rizika od katastrofa MUP-a, navodi se da su analize i detaljne istrage hemijskih udesa pokazale da je do incidenata u prošlosti dolazilo zbog niza tehničkih i organizacionih propusta i grešaka menadžmenta i da ove nesreće nisu izazvane jednim događajem.

U izradi ovog dokumenta na 700 strana su učestvovale desetine stručnjaka iz različitih ministarstava, direkcija, republičkih zavoda i univerziteta.

Kako bi se rizici od nesreća smanjili, u nekim lokalnim samoupravama je urađeno puno, u nekima malo, kaže Blagojević i dodaje da je teško dati preciznu ocenu jer informacije često nisu javne.

„Procena rizika podrazumeva da vi znate da imate fabriku koja ima rezervoar sa amonijakom u gradu i da znate kad se oglasi sirena da treba da bežite levo ili desno i da imate spisak stručnih ljudi iz sektora koji kažu kako da se reaguju, spisak mašina i opreme i poverenike civilne zaštite koji organizuju spašavanje ljudi“, navodi Blagojević.

Do objavljivanja ovog teksta, BBC nije dobio odgovore od MUP-a Srbije na pitanja o tome šta je urađeno kako bi se rizici od tehničko tehnoloških nesreća smanjili.

voz, pruga, pirot

Fonet/Nenad Punović, Pirotplus onlajn
Mesto na kojem je voz iskliznuo iz šina

Ovo je četiri scenarija na koje stručnjaci upozoravaju kada su u pitanju nesreće tokom proizvodnje ili prevoza opasnih materija.

1. Dunavsko pristanište u Novom Sadu: Izlivanje barži sa sirovom naftom

Scenario za najverovatniji neželjeni hemijski udes

Kompleks „NIS a. d.“ Novi Sad se nalazi na levoj obali Dunava u privrednoj zoni drugog najvećeg grada u Srbiji, na samom ušću kanala Dunav-Tisa-Dunav (DTD) u reku.

Kada nafta stigne u pristanište ili se tu pretače i plovi dalje, postoji šansa da dođe do izlivanja.

Neželjeni scenario predviđa udes i potapanje šlepa i ispuštanja sirove nafte u kanal DTD kojim će doći do zagađenja površinske vode.

Nafta bi zagadila Dunav i mogla da dospe u teritorijalne vode Rumunije.

Izlivanje bi uticalo na živi svet reke, a ljudi bi bili indirektno ugroženi prekidom vodosnabdevanja usled zagađenja izvorišta vodosnabdevanja.

Broj ugroženih stanovnika zavisio bi od reakcije zaštitnih timova, vatrogasno spasilačkih i drugih službi.

Prvo na udaru bi bilo vodosnabdevanje Grada Novog Sada, a u zavisnosti od reakcije i svi vodozahvati na reci Dunav, nizvodno od ovog grada.

Stručnjaci su procenili da postoji visok nivo rizika da se ovakva nesreća dogodi, a navode da bi imala ozbiljne posledice po životnu sredinu i katastrofalne kada je u pitanju materijalna šteta.

Stanovništvo i državni organi su delimično pripremljeni za slučaj ovakvog udesa, navodi se u dokumentu MUP-a.

Kako bi se smanjio stepen rizika, između ostalog, izrađeni su planovi zaštite od udesa i nabavljena je zaštitna oprema – pumpe, bove, sidra i kompleti za popravku.

2. Pančevo: Eksplozija auto cisterne tokom prevoza tečnog naftnog gasa ili propan-butan smeše

Scenario za najverovatniji neželjeni događaj u transportu opasne robe

Na teritoriji Pančeva se nalaze Naftna industrija Srbije, Petrohemija i Azotara, koja trenutno ne radi.

Samo rafinerija primi i otpremi oko tri miliona tona opasne robe godišnje.

Sve opasne materije neophodne za rad ovih postrojenja se prevoze ulicom Žarka Zrenjanina kroz naselje Vojlovica sa oko 8.500 stanovnika.

Stručnjaci koji su radili na Proceni rizika, navode da bi do udesa moglo da dođe na raskrsnici ulica Žarka Zrenjanina i Prvomajske, kada se iz pravca rafinerije skreće levo na obilaznicu oko Pančeva u pravcu Beograda.

Tu je saobraćaj vrlo gust, a u blizini se nalazi i pruga kojom prolazi sav železnički saobraćaj za i iz industrijske zone.

Opasni materijali raskrsnicom prolaze stalno radnim danima – u proseku jedno vozilo u svakom ciklusu semafora.

Ukoliko bi došlo do saobraćajne nezgode i eksplozije auto cisterne koja prevozi veoma zapaljivi gas, požar bi buknuo na površini prečnika 600 metara.

Gas se prevozi pod pritiskom i može da eksplodira ako se izloži toploti, piše u dokumentu MUP-a.

Procena je da bi to uticalo na zdravlje i živote oko 800 ljudi, a da bi 600 bilo prinuđeno da se privremeno iseli iz stambenih objekata.

Izloženost gasu povećava rizik od genetskih promena i obolevanja od karcinoma.

Šteta bi se merila stotinama hiljada evra.

3. Železnička stanica Dimitrovgrad: Isticanje dve do tri tone otrovnog nagrizajućeg gasa

Neželjeni scenario sa najtežim mogućim posledicama u transportu opasne robe

Dimitrovgrad se nalazi na istoku Srbije na dva kilometra od graničnog prelaza Gradina ka Bugarskoj.

Teritorija Dimitrovgrada se nalazi na direktnom železničkom i drumskom koridoru između istoka i zapada Evrope.

Velika količine opasne robe prevozi se kroz ovaj grad, a zbog carinskih procedura se i vrlo dugo zadržava na njegovoj teritoriji.

Kroz železničku stanicu u Dimitrovgradu se godišnje preveze preko 50.000 tona amonijaka.

Ukoliko bi iz neke cisterne procureo amonijak uz intenzivno šištanje gasa, kao što se desilo u nedelju u Pirotu, područje bi privremeno bilo prekriveno oblakom dima, navodi se u Proceni rizika.

Moguće je da bi udes doveo do trovanja zaposlenih na železnici, ali i putnika i stanovnika jer je u blizini stambeno naselje.

Procena je da bi ugroženo bilo oko 2.700 ljudi, da bi šestoro umro, a da bi 20 životno ugroženih bilo potrebno smestiti u bolnicu sa jedinicom intenzivne nege sa mehaničkom ventilacijom.

Više od 2.000 ljudi bi tražilo lekarku pomoć.

Materijalna šteta bi se merila desetina hiljada evra.

Tri zanimljivosti o stanici Vukov spomenik
The British Broadcasting Corporation

4. Vračarski tunel u Beogradu: Prevrtanje vagona sa cisternom amonijaka

Ovaj scenario nije naveden u dokumentu MUP-a, već su o njemu govorili stručnjaci u medijima u više navrata.

Zbog izgradnje Beograda na vodi, železnički prevoz opasnih materija kroz glavni grad ne ide više preko Kalemegdana, već kroz centar grada podzemnom železnicom koja spaja stanice Pančevački most, Vukov spomenik i Karađorđev park.

peron

BBC
Stanica Vukov spomenik

O tome je letos za BBC na srpskom govorio Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog Instituta CIP, koji je rekao da je – upravo zbog prevoza opasnih materijala – trebalo prvo završiti deonicu od Bubanj Potoka do Pančeva obilaznice oko Beograda, gde bi se paralelno gradila i železnička pruga.

„Sada vozovi sa opasnim eksplozivnim materijama idu kroz stanicu Vukov spomenik i zato je železnica trebalo da traži da prva deonica bude od Bubanj Potoka do Pančeva.

„Tako bi se pančevačka rafinerija, Azotara i Petrohemija snabdevale vozom, odnosno otvorenom železnicom“, objašnjava Ignjatović.

Vračarski tunel nije projektovan za transport opasnih materija, o čemu je pisala i Balkanska istraživačka mreža prošle godine.

Dušan Blagojević, inače hemijski inženjer, izjavio je ranije da kroz ovaj tunel prolaze vagoni sa benzinom, dizelom, tečnim naftnim gasom, fosfornom, sumpornom kiselinom, hlorom i amonijakom, a da praktično ne postoji mogućnost reagovanja ukoliko dođe do udesa.

Najopasniji scenario bi bio ukoliko bi došlo do nesreće cisterne sa amonijakom, krekao je on za N1,

„Ona ne može da se izvadi, ili pomeri, ne može da joj se priđe, nema opreme kojom bi mogli da je vratite na mesto u tunelu ili da je izgurate napolje jer će da vam eksplodira od varničenja koje su dešava.

„Ostaje vam da bukvalno zatvorite Beograd i da čekate“, rekao je Blagojević.

Ako bi se dogodila eksplozija nekog gasa, mogao bi da se uruši značajan broj objekata u centru Beograda, zdravlje i životi ljudi bi bili ugroženi, a curenje opasnih tečnosti brzo bi završilo u vodotokovima.

Transport opasnih materija kroz prestonicu kontrolišu Srbija kargo i Infrastruktura železnica i to se „radi veoma odgovorno“, rekao je ministar građevine i saobraćaj Goran Vesić.

Dodao je da je suštinsko rešenje izgradnja obilaznice oko Beograda, te da se u junu očekuje da bude puštena deonica do Bubanj Potoka.

Izgradnja dela obilaznice do Pančeva i železničko drumskog mosta kod Vinče će omogućiti i železničku obilaznicu oko Beograda, tako da teret neće da ulazi u grad, rekao je Vesić.


Pančevačka „AzotaraHemijski udes ispuštanja amonijaka iz skladišnog rezervoara

Scenario za neželjeni događaj sa najtežim mogućim posledicama kada je Azotara aktivna

Pančevo je ekonomski i kulturni centar južnog Banata, a nalazi se na 18 kilometara severoistočno od glavnog grada Srbije, na ušću Tamiša u Dunav.

Zona naftno-hemijske industrije (Južna zona) nalazi se na jugoistočnom obodu Pančeva, neposredno uz stambenu zonu Vojlovica.

Iako je navedena kao mesto potencijalno najopasnijeg hemijskog udesa u zemlji u Proceni rizika MUP-a, HIP Azotara Pančevo je u stečaju i ne radi.

Stečajni postupak nad Azotarom je otvoren 14. septembra 2018. godine, a procena rizika MUP-a je rađena 2017.

Ova Procena rizika bi trebalo da se ažurira na tri godine, što sa ovim dokumentom nije slučaj.

„Azotara ne radi i taj rizik ne postoji, rezervoar u Azotari je prazan.

„Ali mi uradimo jedan dokument i onda ajmo sad svi kući, to je naš odnos prema riziku kao države generalno, pokrili smo se papirima i to je to“, kaže Blagojević.

Dok je radila, HIP Azotara Pančevo je bila jedna od najvećih fabrika mineralnog đubriva i azotnih jedinjenja u regionu i jedini proizvođač amonijaka, karbamida i amonijum-nitrata u Srbiji.

Azotaru je kupila firma „Promist“ iz Novog Sada u maju 2021. godine, pa se očekuje ponovno pokretanje proizvodnje.

U kompleksu se trenutno nalaze samo opasne materije koje su zatečene pre kupovine, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju o bezbednosti u kome se nije razmatrao najgori mogući scenario eksplozije rezervoara.

Ako počne sa radom, Azotara bi ponovo predstavljala rizično mesto, upozorava Blagojević.

Ukoliko bi došlo do katastrofalnog oštećenja na jednom od rezervoara – velikom valjkastom rezervoaru FB-3001, kapaciteta 15.000 tona – došlo bi do nekontrolisanog oslobađanja amonijaka i formiranja toksičnog oblaka, navodi se u Proceni rizika MUP-a.

Amonijak je otrovni gas, a simptomi i znaci trovanja zavise od toga kojim koncentracijama amonijaka su ljudi izloženi i kakvog su zdravlja.

U blažim slučajevima dolazi do iritacije disajnih puteva, kašlja, gušenja i pečenja u grlu i nosu, a pri visokim koncentracijama može biti smrtonosan.

Stručnjaci su scenario za Azotaru pripremili zbog starosti procesne opreme, količine i svojstava amonijaka koji su nekada skladišteni na kompleksu ove kompanije i obima mogućih posledica, imajući u vidu velike udese sa katastrofalnim posledicama koji su se u prošlosti dogodili u svetu na ovakvim ili sličnim postrojenjima.

Ukoliko bi došlo do katastrofalnog oštećenja rezervoara sa amonijakom i nekontrolisanog oslobađanja gasa, broj potencijalno ugroženih ljudi bio bi oko 8.000.

Oko 6.400 osoba bi se javilo na pregled, koji obuhvata snimanje i ispitivanje plućnih funkcija, navodi se u dokumentu MUP-a.

Životna sredina bila bi zagađena površinskim vodama, a došlo bi i do pomora ribe u neposrednoj blizini.

Ukupna materijalna šteta merila bi se desetinama miliona evra.

Sve to bi se odrazilo na zemljište i podzemne vode, jer do Azotare ide jedan od rukavaca Dunava.

I za ovaj scenario izlivanja amonijaka, stanovništvo i državni organi bili su „delimično pripremljeni“, iako je bilo više udesa u Azotari proteklih decenija.

Nabrojani su slučajevi izlivanja amonijaka u februaru 1985, tokom NATO bombardovanja 1999, maja 2000. i septembra 2008.

Jedini hemijski udes sa smrtnim ishodom bio je januara 2017. kad je nastradao rukovodilac smene zbog udisanja amonijaka.

Kako bi se rizik od izlivanja amonijaka smanjio, rezervoar je bio obezbeđen i redovno se kontrolisao, definisan je način uzbune i plan zaštite od udesa, a nabavljena je i specijalna zaštitna oprema od zaštitnih odela do aparata za disanje.


Možda će vas zanimati i ova priča

Dunav i Pančevo: Jedinstveni pančevački svetionici
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares