Opasna igra kontaminacijom

Rusija i Ukrajina: Oštećen rezervni dalekovod Zaporoške nuklearke, beloruske vlasti tvrde da je ukrajinska raketa pala na njihovu teritoriju

Getty Images

U novoj seriji raketnih udara na Ukrajinu oštećen je i rezervni dalekovod u Zaporoškoj nukelarki saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Kako se navodi u saopštenju rezervni vod od 330 kilovolti pod nazivom „Ferosplavnaja 1″ isključen je u četvrtak.

Rafael Grosi, šef agencije kaže da je to bila „poslednja radna rezervna linija i izuzetno je važno da se ona što pre obnovi“.

Dodao je da „svaka vojna akcija koja potencijalno ugrožava nuklearnu bezbednost i integritet ukrajinskih nuklearnih elektrana mora biti odmah zaustavljena“.

Agencija takođe izveštava da se još tri ukrajinske nuklearne elektrane obnavljaju posle poslednjih ruskih masovnih granatiranja energetske infrastrukture zemlje

Više o Zaporoškoj nukelarki koju su početkom marta okupirale ruske trupe, a koja je periodično meta napada pročitajte ovde.

U danu kada se eksplozije čuju u Kijevu, Odesi, Hersonu, vlasti u Minsku tvrde da je ukrajinska raketa S-300 pala u četvrtak na teritoriju Belorusije.

Prema snimcima beloruske državne televizije na polju se vide ostaci projektila.

Portparol ukrajinske vojske rekao je da je incident „rezultat protivvazdušne odbrane“.

Belorusija, najveći saveznik Rusije, zahteva da Kijev sprovede punu istragu posle pada rakete blizu granice.

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine (NSDC) Aleksej Danilov rekao je da bi ukrajinske trupe mogle da pređu granicu sa Rusijom ako bude potrebno da bi odbranile zemlju.

Ranije su predstavnici ukrajinskih vlasti kategorički negirali mogućnost prenošenja neprijateljstava na rusku teritoriju.

„Ako je za zaštitu naše zemlje potrebno da budemo tamo gde smatramo da je potrebno, mi ćemo biti tu. I nećemo nikoga pitati“, rekao je Danilov. u intervjuu za Kijev post.

Šef Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu prokomentarisao je i pretpostavke o mogućnosti nove ofanzive ruskih trupa iz Belorusije ove zime i o učešću beloruske vojske u takvoj ofanzivi.

Prema njegovim rečima, Rusija je „okupirala“ Belorusiju, a ruska vojska se tamo ponaša kao kod kuće.

„Rusija nastavlja proces silovanja Belorusije“, rekao je Danilov.

Prema njegovom mišljenju, ruski predsednik Vladimir Putin nastavlja da vrši pritisak na beloruskog kolegu Aleksandra Lukašenka sa ciljem da Belorusija uđe u rat protiv Ukrajine, ali da trenutno nema konačnog dogovora.


Dan 310.

  • Beloruske vlasti tvrde da je ukrajinska raketa S-300 pala u četvrtak na teritoriju Belorusije
  • Novi masovni ruski napadi širom Ukrajine – eksplozije u Kijevu, Lavovu i Odesi, ukrajinske vlasti tvrde da su Rusi ispalili između 100 i 120 raketa, oštećen i rezervni dalekovod u Zaporoškoj nukelarki
  • Rusko ministarstvo zdravlja moglo bi da odobri besplatno zamrzavanje sperme za vojnike u Ukrajini – više o tome pročitajte ovde
  • Civili napuštaju Herson zbog stalnih napada ruske vojske
  • Putin neće održavati tradicionalne konferencije za novinare, zbog mutacije korona virusa i „prilično jakih epidemioloških talasa različitih sojeva gripa“, izjavio je Dmitrij Peskov, njegov portaprol
  • Rusija prekida izvoz nafte zemljama koje su ograničile cenu
  • Rusi su zarobili 3.400 ukrajinskih vojnika, a oko 15.000 se vodi kao nestali, kaže Alena Verbitskaja, ukrajinska poverenica za ljudska prava
  • Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
  • U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Šta se desilo u Belorusiji?

Vlasti u Minsku traže od Kijeva da napravi detaljnu istragu o padu rakete na teritoriju Belorusije.

Ukrajinski ambasador je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova u Minsku.

„Belorusija smatra ovaj incident izuzetno ozbiljnim“, rekao je portparol beloruskog ministarstva Anatolij Glaz agenciji Rojters.

On je pozvao Ukrajinu da „preduzme sveobuhvatne mere kako bi sprečila ponavljanje ovakvih incidenata u budućnosti“.

Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da je spremno da pozove stručnjake iz zemalja koje ne podržavaju „terorističku državu Rusiju“ da pomognu u istrazi incidenta, dodajući da zadržava „bezuslovno pravo na odbranu i zaštitu sopstvenog neba“.

Saopšteno je da ne isključuje „namernu provokaciju“ u kojoj je Moskva lansirala krstareće rakete na put gde će biti presretnute iznad beloruske teritorije.

Belorusija je saopštila da je projektil pao u regionu Bresta, oko 15 kilometara od granice sa Ukrajinom.

„Prozori su nam se tresli, a kuća je vibrirala od nečega što je sigurno bio zvučni talas“, kaže neimenovani muškarac koji je preživeo napad za Radio slobodna Evropa.

Vojni komesar Brestske oblasti Oleg Konovalov uporedio je ovaj slučaj sa incidentom od prošlog meseca kada je projektil pao u Poljsku, ubivši dve osobe.

Jens Stoltenberg, šef NATO-a, rekao je da je „najverovatnije“ kriva protivvazdušna odbrana Kijeva, ali su iz Ukrajine to negirali.

Posledice noćnog napada na Kijev dronovima

Ukrajinske vlasti objavile su detalje noćnog napada dronova kamikaza.

Ukupno je, prema njihovim rečima, u noći sa 29. na 30. decembar 16 iranskih bespilotnih letelica Šahed-136 napalo Ukrajinu sa jugoistoka i severa.

Kabinet ukrajinskog predsednika objavila je fotografije posledica noćnog napada na Kijev.

Prema tvrdnjama Kijeva, dron iranske proizvodnje udario je u četvorospratnu upravnu zgradu u okrugu Golosejevski, a oštećena je i devetospratna stambena zgrada.

Nema informacija o poginulim i povređenima.

BBC nije u mogućnosti da odmah potvrdi ove tvrdnje.

Šta se zna o novim napadima?

Gradovi širom Ukrajine bili su u četvrtak, 29. decembra na meti talasa ruskih raketnih udara, u jednom od najvećih napada od početka rata.

Troje ljudi je prebačeno u bolnicu u Kijevu posle udara rakete, kaže gradonačelnik Vitalij Kličko.

Eksplozije su se čule i u Harkovu, Odesi, Lavovu i Žitomiru.

Kijev

REUTERS/Valentyn Ogirenko
Kijev posle napada

Ukrajinska vojska saopštila je da je Rusija ispalila 70 projektila, od kojih je protivvazdušna odbrana presrela 58.

Ranije je predsednički savetnik Mihail Podoljak rekao da je više od 120 projektila lansirano na civilnu infrastrukturu.

Vazdušni napad je trajao blizu pet sati, a regionalni lider južne provincije Odesa Maksim Marčenko govorio je o „masovnom raketnom napadu na Ukrajinu“.

Ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija napala zemlju iz „različitih pravaca krstarećim raketama vazdušnog i morskog baziranja“.

Dodaje se da je korišćen i određeni broj dronova kamikaza.

Pošto su se oglasila upozorenja o vazdušnim napadima u svim regionima zemlje, predsednički savetnik Aleksij Arestovič pozvao je civile da potraže sklonište i rekao da protivvazdušna odbrana zemlje deluje.

Rusko ministarstvo odbrane je umesto komentara na napade objavilo sliku na kojoj je piše: „Kalibri nikada neće prestati“ (kalibar su rakete kojima se granatira Ukrajina).

U Kijevu su dve kuće oštećene ruševinama od presretnutih projektila, saopštila je gradska vojna uprava.

Kličko je rekao da je protivvazdušna odbrana uništila 16 projektila iznad grada.

On je kasnije u intervju za nemački časopis Špigle izjavio da se stanovništvo glavnog grada Ukrajine vraća u predratno stanje.

„Računamo koliko mobilnih telefona je u upotrebi. Pre rata ovde je bilo 3,8 miliona ljudi, u martu – manje od milion, u julu – dva, dva i po miliona, sada su 3,6 miliona i 300 hiljada registrovanih migranataiz drugih krajeva zemlje. Grad je pun“, izjavio je Kličko.

U južnom regionu Nikolajeva, guverner Vitalij Kim napisao je da je protivvazdušna odbrana presrela pet projektila.

Marčenko je rekao da je 21 projektil oboren u regionu Odese.

Dodao je da su fragmenti projektila pogodili stambenu zgradu, ali nema izveštaja o žrtvama.

A u zapadnom gradu Lavovu, gradonačelnik Andrej Sadovij rekao je da je zabeleženo nekoliko eksplozija.

Civili beže iz Hersona dok se ruski napadi pojačavaju

Jogita Limaj, BBC, Herson

Herson

Getty Images
Evakuacija civila iz Hersona

Trinaestogodišnja Nika Selivanova je rukama napravila oblik srca, u znak pozdrava najboljoj drugarici Ini čije je lice bilo pritisnuto na staklenu pregradu koja deli ulazni hol hersonske železničke stanice od čekaonice.

Nekoliko trenutaka ranije, zagrlili su se, a suze su im navrle na oči.

Ina je poljubila Aziju, preplanulog psa jazavičara umotanog u toplo ćebe, kojeg je Nika nosila u naručju.

Devojčice ne znaju kada će se ponovo videti.

Nikina porodica odlazi iz Hersona, ne znajući gde će na kraju završiti.

Planiraju da najpre odu u zapadni grad Hmeljnicki, nadajući se da će tamo dobiti pomoć.

Proteklih nekoliko dana u Hersonu jednostavno je bilo previše za Nikinu majku Elenu.

„Ranije su nas [ruske snage] granatirale sedam do 10 puta dnevno, sada je to 70-80 puta, po ceo dan. Strašno je“, kaže Elena.

„Volim Ukrajinu i moj dragi grad, ali moramo da idemo“, dodaje.

Elena i njene tri ćerke su među više od 400 ljudi koji su napustili Herson od katoličkog Božića, posle pojačanih napada ruske vojske.

U utorak je pogođeno porodilište jedne bolnice.

Niko nije povređen, ali je dodatno eskalirao strah među ljudima.

Elena je otišla vozom, u evakuaciji koju je omogućila ukrajinska vlada.

Stotine ljudi odlaze sami, a na kontrolnom punktu koji vodi iz Hersona napravljena je kolona automobila, prepunih preplašenim civilima.

Hespon

BBC
Kolona automobila napušta Herson

Irina Antonenko je bila u suzama kada smo prišli do njenog automobila da razgovaramo sa njom.

„Ne možemo više da izdržimo. Granatiranje je intenzivno. Ostali smo sve ovo vreme i mislili da će proći i da ćemo imati sreće. Ali jedan udar je pogodio kuću pored naše, a granatiran je i dom mog oca“, rekla je ona.

Planirala je da otputuje u Krivi Rih, grad u centralnoj Ukrajini gde ima porodicu.

Celu reportažu iz Hersona pročitajte ovde.

Rusija prekida izvoz nafte zemljama koje su ograničile cenu

Rusija će od 1. februara 2023. zabraniti prodaju sopstvene nafte stranim zemljama koje koriste ograničenje cena tog ruskog energenta.

Evropska unija, G7 i Australija su početkom decembra fiksirali cenu barela ruske nafte na 60 dolara.

„Zabranjena je isporuka ruske nafte i naftnih derivata stranim pravnim i fizičkim licima, pod uslovom da ugovori za te isporuke direktno ili indirektno predviđaju korišćenje mehanizma ograničenja cena.

„Utvrđena zabrana važi u svim fazama isporuka do krajnjeg kupca“, navodi se u uredbi koju je danas potpisao ruski predsednik Vladimir Putin.

Navodi se da dokument stupa na snagu 1. februara 2023. i važiće do 1. jula 2023.

Zabrana snabdevanja naftom utvrđena ovom uredbom primenjivacće se direktno od 1. februara, a zabrana isporuke ruskih naftnih derivata „od datuma koji odredi Vlada Ruske Federacije, ali ne ranije od dana kada uredba stupa na snagu“, navodi se u tekstu, prenosi agencija AFP.

Embargo na isporuku ruske nafte pomorskim putem u Evropsku uniju stupio je na snagu 5. decembra.

Zemlje EU su se takođe dogovorile o podesivom plafonu cene ruske nafte koja se isporučuje morem na 60 dolara po barelu.

Sličnu odluku donele su i zemlje G7 i Australija.

Zapadne zemlje zabranile su sopstvenim kompanijama da pružaju transportne, finansijske i osiguravajuće usluge tankerima koji prevoze naftu iz Rusije po ceni većoj od dogovorenog limita.


Moskva tvrdi: „Neko u Pentagonu ima ideju da ukloni Putina“

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdi da američki vojni vrh „razvija planove“ za fizičko eliminisanje predsednika Rusije Vladimira Putina.

„Ako takve ideje neko zaista ima, taj neko treba dobro da razmisli o mogućim posledicama“, izjavio je Lavrov, prenosi ruska novinska agencija TASS.

On nije precizirao ko je izvor ove informacije, ali su detalji koje je naveo u skladu sa člankom objavljenim u Njuzviku 29. septembra, povodom kojeg je reagovala ruska ambasada u Sjedinjenim Državama.

Tekst je objavljen u vreme kada je se govorilo o pretnjama upotrebom nuklearnog oružja.

U članku se raspravljalo o tome kako bi Amerika postupila ako bi Rusija posegnula za ovim oružjem.

Sagovornici Njuzvika su naglasili da čak i da je tako, Amerika najverovatnije neće uzvratiti nuklearnim oružjem osim ako njena teritorija ne bude napadnuta i u tom kontekstu dozvoljavaju „nenuklearne alternative, kao i napad na ruskog predsednika“.

Iz administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena su više puta rekli da ne planiraju da svrgnu Putina i njegov režim, iako se „kategorički protive njegovim postupcima“.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares