Kako se vara s kriptovalutama?

Kako se vara s kriptovalutama – otkriva bivši radnik „firme“ koja je to radila

VESTI 14. jan 202311:2320 komentara

Policija je u četvrtak uhapsila 14 osoba zbog postojanja sumnje da su prevarama uz pomoć onlajn platformi i ulaganjem kriptovaluta posredstvom tri firme iz Beograda pričinili štetu državljanima Nemačke, Kanade, Švajcarske i Australije višu od dva miliona evra.

Sumnja se da su uhapšeni oštećenima lažno prikazivali da trguju kriptovalutama na pomenutim platformama i da su za to koristili savremene tehnologije, poput programa „Voice spin“. Na taj način oni su omogućili da se lažno predstave podaci na fiktivnim platformama kako bi korisnici bili dovedeni u zabludu da je reč o legalnoj trgovini, iako do trgovine nije ni dolazilo. Oštećeni su ulagali kriptovalute na pomenute platforme, dok su uhapšeni, kako se sumnja, vršili transakcije tih kriptovaluta kako bi sakrili izvorno poreklo prevare.

POVEZANO:

A kako je izgledao rad u jednom od sličnih kol centara u prošlosti, kada su se kriptovalute pojavile, a u kojem su i klijenti, ali i radnici dovođeni u zabludu i varani, otkrio je bivši radnik jedne od takvih kompanija.

Kako je ispričao u Novom danu, pre šest, sedam godina radio je u kol centru koji trguje kriptovalutama, a za taj posao je saznao preko oglasa na koji se ja prijavio na poziciju operatera u kol centru.

„Na razgovoru za posao dobijete obaveštenje da radite u kol centru kao posrednik između brokera i ljudi koji žele da trguju kriptovalutama, a to ne umeju. Sklapate ugovore s novim korisnicima putem telefona i kasnije ih prosleđujete brokerima“, priča sagovornik N1 koji je želeo da bude anoniman. Ukazuje na to da je način na koji je sve bilo predstavljeno bio vrlo uverljiv – prolazi se obuka koja je trajala otprilike dva meseca. To je, kako nam priča, bila obuka sa psiholozima, pedagozima koji su ih učili kako da komuniciraju s korisnikom, kako psihološki da utiču na njega, kako da ih pridobiju…

A onda je objasnio kako se dolazi do korisnika. „Sve je funkcionisalo tako što najpre puste reklame na društvenim mrežama i internet stranicama gde nude onlajn trejdovanje, trejdovanje kriptovalutama, U to vreme kriptovalute su se tek poojavile i delovale su kao dobra prilika za zaradu. Ljudi kliknu na oglas i ostave svoje podatke, i vi njega pozovete, podsetite ga da je kliknuo i dao podatke i dajemo mu osnovne podatke o kompaniji, kako funkcioniše, gde je sedište, ko su direktori… Nakon toga razgovarate o ličnom životu – pokušavate da saznate njegovu finansijsku situaciju – da li mu dete ide u privatni vrtić, školu, kakva je bračna situacija, da li ima hipoteku nad stanom, pod izgovorom da su ti podaci neophodni kako bi personalni broker bolje raspolagao valutama u njegovo ime“, objašnjava naš sagovornik.

On navodi da pre nego što klijentu traže pare, upute ga da uđe na stranicu, gde se prijavi uz korisničko ime i lozinku. „I tu on vidi sve podatke o firmi, čime stiče prvi nivo poverenja. Nakon toga mu ukazujete na pakete kojima može da raspolaže, naravno krećete od srednje cifre, druge najniže, od 200 evra napr. – jako je bitno da mu ne dajete nerealne opcije u startu… Nego mu kažete da će za pet dana doći do 230 evra, ali da će s vremenom i s povećanjem osnovice uvećavati ta zarada. Najčešće ljudima bude mnogo, onda vi nastupate s time da, eto, pošto je početnik i prvi mu je put vi njemu činite da pokuša sa 100 evra da vidi kako ide, pa ako bude zainteresovan podići će cifru na više. Ako on kaže i da mu je to mnogo, da se plaši, vi mu kažete da će firma dati bonus na to od 20 evra, kako bi krenuo i kažete mu da u svakom trenutku može da povuče novac ukoliko bude želeo“, prenosi nam sagovornik.

Vi onda manipulišete informacijama koje vam je dao u vezi sa imovinskim i finansijskim stanjem, vidite tačno šta su mu slabe tačke i njemu objašnjavate da ovim načinom zarade može da dođe do novca a da ništa ne uradi – da će to borker da radi za njega, da vi to ne naplaćujete, da kad se dobije određena suma novca, broker će uzeti procenat, dodaje.

„Broker je dostupan 24 sata dnevno i može da povuče pare u kom hoće trenutku. Tada već pristaju da uplate novac, preko sajta“, navodi dodajući da se klijentima uplaćeni novac vrlo brzo prikazuje na sajtu, kao i taj bonus i nakon toga ga (klijenta) prosleđuje brokerima.

Sagovornik N1 navodi da prosto niste svesni da je u pitanju vid prevare jer ima dosta zaposlenih u kol centru, sve teče po protokolima, postoji cela struktura i organizacija, a u drugom delu firme se nalaze brokeri koji prate berze i „slika je vrlo uverljiva“.

Dalje, kad su u pitanju klijenti, sve ide sledećim tokom: broker pozove klijenta i malo složenije mu objasni ono što je već čuo od operatera, nakon otprilike pet dana klijent dobije poziv tokom kog mu se kaže da je dobio 30 evra, i kad se uloguje – njemu na nalogu stoji 150 evra. „Nakon izvesnog vremena ga pozove broker, kaže mu dobio si 300, kaže mu –  sada je iskočila ta valuta, da bismo u nju uložili potrebno je da damo 1000 evra, imate 300 dodajte 700. I ljudi su dovedeni u situaciju – nekoliko su puta videli da dobijaju, a daje im se na kašičicu tri, četiri puta i jednom veliki novac i oni su spremni da ulože veliki novac kako bi došli do zarade“, kaže.

Vrlo je kompleksno, dodaje, ukazujući na to da ljudi u kol centru nisu bili svesni gde rade i na koji način. „Verovali smo da radimo na pravom mestu, određene sitnice su nam prikazivane kao statističke greške, dobijali smo papire sa analizama“, kaže ali dodaje da trenutak kada dolazi do problema je onaj kad prvi put klijenti potražuju svoj novac, odnosno kad su se javili da ne mogu da povuku novac ili kad im brokeri traže da ne povlače još.

„To je trenutak kad klijenti shvataju šta se dešava. Mi (u kol centru), s druge strane, nismo mogli da shvatimo šta se dešava jer je krug informacija bio zatvoren“, navodi. Ipak, posumnjao da se nešto loše dešava kada su određene banke zabranile uplaćivanje novca. „Kada sam pitao nadređene, nisu imali adekvatan odgovor, nastavio sam da insistiram na tome – oni su odbijali da odgovore, da bi mi klijent rekao – vi ste mene prevarili, skinuli ste mi novac“, navodi sagovornik N1.

Inače on navodi da se ta firma nalazila u jednoj poslovnoj zgradi u Beogradu, da je bio zakupljen ceo sprat, da je postojala HR služba koja razgovara sam kandidatima za posao, da postoje kvalifikacioni krugovi koje moraju da prođu – razgovori sa tim-liderima, razgovori sa menadžerima i direktorima kao u svim firmama, nakon čega idu obuke.

Na sajtu je moglo da se vidi sedište, kaže – da je u Londonu. “Imali smo tačnu adresu i opis kako izgleda i telefon iz Londona koji, kada se okrene broj, dobijete direktora iz Srbije. Na pitanje da li varamo ljude, dobijali smo uverljive odgovore – da ljudi ako bi znali da se radi iz Srbije, da ih zove neko sa srpskim imenom i prezimenom, teže bi uplatili novac i da bolji utisak odaje da ga zove kompanija sa sedištem u Londonu”, priča.

Sagovornik N1 navodi da su zarade bile primamljive – da su početne plate bile između 700 i 1000 evra plus bonusi. Kod onih koji su jako dobri bili u poslu, zarade su bile oko 2000 evra, kaže. Navodi da je odlučio da napusti posao prvi put kada ga je klijent pozvao i rekao da ne može da skine novac. „Otišao sam kod brokera i upitao ga o tome, a on mi se samo nasmejao“, rekao je i dodao da mu je tada definitivno bilo jasno šta radi i da u toj firmi nema više šta da traži.

Ne zna šta je s firmom i ne veruje da više radi, jer, kako kaže, uveren je da takve firme rade po nekoliko meseci.

Odgovori