Kako uskladištiti CO2

Najveći zagađivači da skladište CO2 pod zemljom – naučni predlog za redukciju uglen dioksida

Kompanije za fosilna goriva trebalo bi da budu prinuđene da se adekvatno pobrinu za ugljen-dioksid koji se emituje u njihovom procesu proizvodnje, a tako bi im se pripisala direktna odgovornost za dosadašnje zagađivanje i nametnula obaveza saniranja zagađenosti, tvrdi grupa naučnika.

Kompanije koje profitiraju od vađenja fosilnih goriva trebalo bi da plaćaju za ekvivalentnu količinu ugljen-dioksida za skladištenje, kao uslov da im bude dozvoljeno da dalje rade, smatra grupa naučnika, a prenosi RTCG.

Kompanije za fosilna goriva trebalo bi da budu prinuđene da se adekvatno pobrinu za ugljen-dioksid koji se emituje u njihovom procesu proizvodnje, a tako bi im se pripisala direktna odgovornost za dosadašnje zagađivanje i nametnula obaveza saniranja zagađenosti, tvrdi grupa naučnika.

Princip da proizvođač zagađenja treba da plati za njegovo neutralisanje je uspostavljen širom sveta, ali nikada nije primenjen na klimatsku krizu.

“Tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida pod zemljom napreduje i sada je tehnički izvodljiva. Dakle, tehnologija postoji, a ono što je uvek nedostajalo je efikasna politika”, rekao je Majls Alen, profesor nauke o geosistemima na Univerzitetu u Oksfordu.

On tvrdi da bi kompanije koje profitiraju od vađenja fosilnih goriva – proizvođači nafte, gasa i uglja širom sveta – trebalo da plaćaju za ekvivalentnu količinu ugljen-dioksida za skladištenje, kao uslov da im bude dozvoljeno da dalje rade.

Alen je koautor, zajedno sa još četiri naučnika iz Velike Britanije, SAD i Holandije, u radu objavljenom juče u časopisu “Environmental Research Letters”, u kojem se navodi kako bi takva „proširena odgovornost proizvođača“ mogla da funkcioniše.

Pod „obavezom povrata ugljenika“, sva fosilna goriva proizvedena ili uvezena bila bi nadoknađena skladištenjem pod zemljom količine CO2 koja je ekvivalentna onoj koja je proizvedena. Postepeno bi se moglo skladištiti 100 odsto emisija do 2050. godine, čime bi planeta postigla nultu emisiju.

Za razliku od poreza na ugljenik, koji obeshrabruje upotrebu fosilnih goriva čineći ih skupljim, autori rada tvrde da bi takav sistem neutralizaovao uticaje na klimu, a trošak za to bi bio dio troškova proizvodnje fosilnih goriva.

Iako je tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika trenutno skupa, u roku od nekoliko decenija verovatno će naglo pojeftiniti, navodi list.

Ovo bi omogućilo skladištenje ugljen-dioksida u „geosferi“, pod zemljom, umjesto u biosferi, u obliku šuma i vegetacije, koja skladišti CO2, ali je pod pritiskom jer je toliko zemlje potrebno za uzgoj hrane širom sveta.

„Ako generišete previše ugljen-dioksida, moraćete da ga skladištite negdje. Ne možete se osloniti na dalje emisije u biosferu, jer vam je biosfera potrebna za proizvodnju hrane. Dakle, moraće da se vrati u zemlju. Ovo je politika koja će dati rezultate koji su nam potrebni.“, rekao je Alen.

Grupa naučnika je istakla da je Međuvladin panel za klimatske promjene jasno stavio do znanja da je ograničavanje globalnih temperatura na 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa nužno, što je neophodno kako bi se izbjegla najgora razaranja klimatskih promena.

Alenov prethodni pokušaj da tu ideju pretvori u zvaničnu politiku propao je 2015. godine, kada je bivši šef kompanije Šel u Domu lordova unio amandman na zakon o energiji i time poništio ovaj Alenov pokušaj.

Povraćaj ugljenika mogao bi da funkcioniše zajedno sa porezima na granicu ugljenika ili mehanizmima za prilagođavanje granica ugljenika (CBAM), kažnjavanjem ili sprečavanjem uvoza iz zemalja koje ne namecu neki oblik obaveze smanjenja ugljenika za svoje industrije.

Nekoliko drugih naučnika, koji nisu bili uključeni u rad, pozdravilo je ideju.

„Uvođenje proširene odgovornosti proizvođača za fosilna goriva promijenilo bi igru u uspešnom odgovoru na izazov isporuke pristupačne energije sa niskim sadržajem ugljenika. Geološko skladištenje ugljen-dioksida će verovatno igrati važnu ulogu u dostizanju neto nulte emisije do 2050. godine”, rekla je Hana Čalmers, sa Univerziteta u Edinburgu.

Pol Ekins, profesor resursa i ekološke politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da postoji hitna potreba za radikalnim novim politikama smanjenja emisije CO2.

“Ovaj prijedlog pruža način da se izgradi značajna infrastruktura za hvatanje i skladištenje ugljenika za koju skoro svi modeli kažu da će biti potrebna ako se želi ispuniti cilj od 1,5 C”, zaključio je Ekins.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Odgovori

Cassions Tema od FRT
shares