Da li će biti nestašice dizela ?

BIZNIS VESTI

Novi embargo EU od 5. februara: Kako se Evropa sprema za rampu na ruski dizel i da li će Srbija imati dovoljno goriva

KOMENTARI

Autor: Zlatica Radović

19/01/2023

09:21

Novi embargo EU od 5. februara: Kako se Evropa sprema za rampu na ruski dizel i da li će Srbija imati dovoljno goriva

Novi embargo EU od 5. februara: Kako se Evropa sprema za rampu na ruski dizel i da li će Srbija imati dovoljno goriva – Copyright profimedia

VELIČINA TEKSTA

Zabrana Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije stupila je na snagu u decembru, ali će embargo od 5. februara biti proširen i na naftne derivate koji se transportuju morem. Evropski analitičari navode da će zabrana najverovatnije izazvati probleme u isporukama i snabdevaju dizelom, jer je Rusija u proteklim godinama bila najveći dostavljač dizela u EU, pošto evropske rafinerije ne proizvode dovoljno da bi zadovoljile potražnju.

Uprkos tome što evropske vlasti i kompanije pokušavaju da prekinu veze sa Rusijom nakon početka rata u Ukrajini, Evropa je prošle godine iz te zemlje uvezla skoro polovinu od potrebne količine dizela. Prema podacima analitičke firme “Vortexa”, uvoz dizela u Evropu iz Rusije tokom januara iznosi 770.000 barela nafte, što je najviše od marta prošle godine.

Kako prenosi Rojters, analitičar iz “Vortexa” Rohod Rathud rekao je da evropski kupci užurbano kupuju naftu što više mogu pred stupanje na snagu nove zabrane.

Kako se navodi u tekstu, Evropska unija smatra da isporuke goriva iz Kine i Indije mogu pomoći u rešavanju ovog problema, a deo goriva iz Kine mogao bi se proizvesti iz ruske nafte. Peking je povećao izvoznu kvotu dizela kao deo prve emisije u 2023. godini – rast je skoro 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Mark Vilijams iz “Wood Mackenzie” rekao je agenciji da bi isporuke goriva iz Kine na svetsko tržište mogle da dostignu 400.000 do 600.000 barela dnevno. Navodi se i da Indija takođe povećava isporuke.

profimedia

 

Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da će se Evropa dovijati na različite načine da nadomesti neodstatak ruske nafte, a uskoro i dizela.

“Potrošači u Evropi su navikli na jedan lagodan i komotan život, tako da će se pod pritiskom potrošača, evropski proizvođači i trgovci derivatima nafte dovijati na sve moguće načine da dođu do što više izvora sabdevanja, jer to jednostavno daje sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta. Diverzifikacija izvora snabdevanja daje neku sigurnost i stabilnost nihovog rada, a samim tim i sigurnost za potrošače. Postoji mogućnost da dizel uvoze sa Bliskog istoka, da kupuju i sirovu naftu iz nekih drugih zemalja, da li Južne Amerike ili dole Afrike, Nigerije… Pojavili su se navodno i Kinezi kao izvoznici derivata…To je svetska trgovina koja se prilagođava okolnostima”, ukazuje Ljubinko Savić.

On napominje da embargo na uvoz ruskog dizela neće imati direktan uticaj na snabdevanje domaćeh tržišta naftnim derivatima. Kaže da ne očekuje “veliku dramu”, ali da se može desiti da kompanije kao što su MOL ili OMV, koje imaju u Srbiji kupce, pre svega podmire domaće tržište, pa tek ako bude viškova, ostatak plasiraju u Srbiji.

profimedia

 

“Može se očekivati da će kompanije koje posluju u Srbiji zadovoljiti prvo potrebe potrošača u zemljama u kojima imaju rafinerije, i plasirati ih potom na evropska tržišta, pa tek onda na treća tržišta, poput našeg. To je ta zadrška koja može da se desi i da dođe do smanjenja količine dizela na tržištu. Mislim, međutim, da su naše kompanije toga svesne, prvenstveno Naftna industrija Srbije da to dobro zna i da prati i da to ne bi trebalo da ima nekog većeg uticaja. S druge strane, naša rafinerija u potpunosti može da podmiri potrebe domaćeg tržišta za dizelom i benzinom, jer je jednostavno podigla svoju spremnost i ima sasvim dovoljan kapacitet za srpsko tržište”, smatra Savić.

On navodi da Srbija gotovo nikada nije planski uvozila naftne derivate iz Rusije, ali napominje da se to dešavalo sporadično ranijih godina, kada je bilo problema vezanih za remont rafinerije, pa smo kupovali tamo gde su najpovoljnije cene.

Tanjug/Tara Radovanović

 

“Ono što mi nabavljamo od derivata je uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske i nešto iz Hrvatske. Ne znamo koji miks nafte koriste njihove rafinerije, ali svakako da koriste i rusku naftu i dizel. Ta nafta je dolazila naftovodom Družba. To je mađarska Molova i slovačka rafinerija i oni i dalje koriste rusku naftu i to i dalje funkcioniše. Nema nikakvih problema za sada, zato što to ide cevovodom, odnosno kopnenim putem, na koji se ne odnose sankcije EU Moskvi”, objašnjava Savić.

Pet puta više goriva će kupovati iz Kuvajta

Kako je objavio Bloomberg, Kuvajt ove godine planira da značajno poveća izvoz dizela i goriva za avio-kompanije u Evropu, što bi pomoglo kontinentu da nadoknadi pad priliva iz Rusije.

“Bliskoistočna zemlja očekuje da će od 2022. godine petostruko povećati isporuke dizel goriva Evropi, na 2,5 miliona tona, odnosno oko 50.000 barela dnevno. Takođe, planira da udvostruči prodaju avio goriva na skoro pet miliona tona”, navodi američka agencija pozivajući se na neimenovani, dobro upućeni izvor.

Evropska unija se suočava sa potencijalnom nestašicom goriva zbog zabrane uvoza naftnih derivata iz Rusija, koja bi trebalo da stupi na snagu 5. februara, zbog invazije na Ukrajinu.  Cene dizela bi u ovom kvartalu mogle dostići iznos od 200 dolara po barelu, jer sankcije mogu prouzrokovati globalni manjak, ocenjuje “Bank of America”, prenosi Bloomberg.

profimedia

 

Procenjuje se da je EU krajem prošle godine kupovala skoro 1,3 miliona barela naftnih derivata iz Rusije dnevno, od čega je otprilike polovina bila dizel.

Na pomolu novi uslov EU za Srbiju: Očekuje se jasan plan vlade po pitanju diverzifikacije izvora energije

KOMENTARI

Autor: Euronews Srbija

19/01/2023

19:01

Na pomolu novi uslov EU za Srbiju: Očekuje se jasan plan vlade po pitanju diverzifikacije izvora energije

Na pomolu novi uslov EU za Srbiju: Očekuje se jasan plan vlade po pitanju diverzifikacije izvora energije – Copyright profimedia

VELIČINA TEKSTA

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je za Euronews Srbija da će otvaranje novih klastera u pregovorima sa Evropskom unijom zavisiti od ekonomskih i strukturalnih reformi, uključujući i energiju. Vlada Srbije bi, kako je rekao, trebalo da ima jasan plan po pitanju diverzifikacije izvora energije, a iz Brisela poručuju i da će na tom putu pomoći Beogradu.

“Mi svi prekidamo snabdevanje ruskim fosilnim gorivima, gasom i naftom, jer je Rusija postala nepouzdan partner. Mi ne možemo da sarađujemo sa Rusijom, jer je napala Ukrajinu, suverenu zemlju. Fosilna goriva se takođe koriste kao oružje, ali i kao sredstvo uticaja na određene vlade, uključujući i vlade na Zapadnom Balkanu. Evropska unija je spremna da radi sa našim partnerima u Srbiji, kako bi postala sigurna da Srbija ima druge izvore prirodnog gasa i nafte, ali i drugih oblika energije”, rekao je Bilčik.

Energetika je ključna tema jer se između Rusije i EU vodi energetski rat, kaže za Euronews Srbija predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić. Ona kaže da je EU bila veoma zavisna od Rusije kada je reč o fosilnim gorivima, te da je proces diverzifikacije nešto kroz šta mora da prođe i ona, ali samim tim i Srbija.

“Ne postoji put da prenosimo rusku energiju do Srbije ukoliko budemo istrajavali u tome da baš hoćemo samo ruske energente. Postoje sredstva koja su za čitav region određena i to i na kratak i na srednji rok koja će iću u infrastrukturu i diverzifikaciju jer je interes EU da se izvori diverzifikuju i da se u što većoj meri insistira na obnovljivim izvorima i o tome je govorio Bilčik”, rekla je Minić dodajući da postoji još mnogo toga što mora da se uradi.

Novoj Vladi Srbije energetika će biti “apsolutni prioritet”, rekla je izlažući svoj program premijerka Ana Brnabić. Srbiji je, kako je istakla, na tom polju potrebna veća nezavisnosti i da se “ne oslanja samo na jedan izvor i jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nesigurne i da to pitanje koriste za politički obračun i nametanje politike”.

Prvi korak gasovod ka Bugarskoj

Prvi korak na tom putu je izgradnja gasovoda ka Bugarskoj, odakle bi u Srbiju trebalo da stiže pre svega gas iz Azerbejdžana. Izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske počela je 1. februara prošle godine, na delu gasovoda od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, a rok za završetak radova je oktobar ove godine. Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, a u izgradnji Srbiji pomaže i EU, kreditom Evropske investicione banke (EIB) od 25 miliona evra, dok su 49,6 miliona evra bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra obezbeđeno je iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa.

profimedia

 

Ministarka eneregetike Dubravka Đedović je pre nekoliko dana izjavila da je interkonekcija sa Bugarskom od strateške važnosti za energetsku bezbednost države, jer će se njenom izgradnjom diverzifikovati snabdevanje gasom. Tokom nedavne posete Bakuu, Đedovićeva je navela da je Azerbejdžan zemlja koja je prepoznata da će pomoći Evropi kada je gas u pitanju.

“Završetkom interkonekcije, imaćemo ne samo još jednu rutu snabdevanja, već ćemo konačno moći i da kažemo da više ne zavisimo samo od jednog snabdevača. Gasovod će omogućiti dotok gasa iz centralne Azije. Plan je da se nastavi sa gradnjom gasnih interkonekcija, pre svega sa Severnom Makedonijom, jer ćemo time biti u prilici da se povežemo na Južni gasni koridor”, kaže ona.

Srbija se od početka 2021. godine snabdeva ruskim gasom iz pravca Bugarske gasovodom “Balkanski tok”, a u Ministarstvu energetike napominju da se pre puštanja u rad ovog gasovoda, Srbija snabdevala gasom iz pravca Mađarske koji je i dalje aktivan.

“Završetak izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska planiran je u poslednjem kvartalu 2023. godine. Početak snabdevanja Srbije ovim gasovodom može se očekivati početkom 2024. godine. Završetak gasne interkonekcije Srbija-Bugarska na teritoriji Bugarske (60 km) usklađen je sa završetkom radova na deonici na teritoriji Srbije (109 km), dok je interkonektor koji povezuje Bugarsku i Grčku već pušten u rad u oktobru 2022. godine. Završetkom gasne interkonekcije Srbija-Bugarska Srbija će dobiti mogućnost za snabdevanje sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, pre svega gas iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala”, kažu  Ministarstvu energetike za Euronews Srbija.

Posle sastanka ministarke Đedović sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem saopšteno je da je u planu druga faza projekta gasovoda od Niša do Batajnice, ali u resornom ministarstvu pojašnjavaju da početak funkcionisanja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska nije uslovljen realizacijom ovog projekta.

“Projekat izgradnje gasovoda Niš-Batajnica predstavlja nastavak projekta interkonekcije Srbija-Bugarska i značajan je pre svega zbog maksimalnog korišćenja kapaciteta planirane gasne interkonekcije Srbije sa Bugarskom i sa Severnom Makedonijom, kao i zbog bolje regionalne povezanosti, gde Srbija ima značajnu ulogu kao tranzitna zemlja za transport gasa”, navode u Ministarstvu energetike.

Koje poteškoće mogu postojati na putu za diverzifikaciju?

EuronewsVojislav Vuletić iz Udruženja za gas kaže za Euronews Srbija smatra da završetak gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad neće u mnogome promeniti situaciju sa snabdevanjem u Srbiji.

“Mi imamo u ovom trenutku na raspolaganju 100 odsto ruski gas. Voleo bih da imamo na raspolaganju i neki drugi gas, jer bismo tada mogli da se dogovaramo i sa jednim i sa drugim isporučiocem i da na neki način da obaramo cenu. Međutim, u narednih sedam, osam godina neće biti drugog gasa na koji bi mogli da se oslonimo. Završetkom gasovoda ka Bugarskoj dobijamo jednu mogućnost da, ako se pojavi na tržištu eventualno azerbejdžanski ili iranski tečni gas da, može preko Bugarske da dođe i do naše teritorije”, kaže Vuletić.

Na pitanje da li bi nakon otvaranje terminala za tečni gas u grčkoj luci Aleksandopuli Srbija sledeće zime mogla da očekuje isporuke gasa, Vuletić smatra da su mogućnosti tih realizacija male.

“Azerbejdžan je napravio gasovod koji ide i svoju proizvodnju od 16 milijardi šalje u Južnu Italiju. Ako se bude otvorilo neko novo ležište u Azerbejdžanu moći će možda nešto od toga da se dobije. Tečni gas koji treba da dođe do Aleksandropulusa je uvek pod znakom pitanja zbog toga što tečnog gasa na svetskom tržištu nema u onim količinama koje bi mogle da zadovolje potrebu Evrope, a istovremeno i našu potrebu. Najveći proizvođači tečnog gasa – Australija, Indonezija, Katar, Rusija – prodaju svoj gas dugoročnim ugovorima, a najveći kupci su velike industrije Kine, Japana, Južne Koreje i Indije. Dakle, ogromna količina tečnog gasa koji se proizvodi je već angažovana i nešto malo može da se dobije. Reći ću vam da je Hrvatska napravila terminal na Krku i do sada je dobila jedan tanker”, smatra Vuletić.

Kovačević: Srbija može u potpunosti da eliminiše zavisnost od ruskog gasa

S druge stranem, stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže za Euronews Srbija da nema bitnijih problema za brzu i efektnu diverzifikaciju snabdevanja Srbije prirodnim gasom i napominje da ima najmanje četiri ili pet različitih opcija za snabdevanje.

“Srbija može u potpunosti da eliminiše zavisnost od ruskog gasa. To se može postici kombinacijom nekoliko rešenja i to: drastičnim smanjenjem korišćenja gasa uopšte putem poboljšanja energetske efikasnosti, pametnim koriščenjem domaćih  energetskih resursa koji se sada ne koriste i nevelikim uvozom gasa iz drugih izvora i pravaca snabdevanja. Sve ove mogućnosti stoje na raspolaganju već dugi niz godina, a sada se dodatno poboljšavaju sa razvojem tehnologije”, navodi Kovačević.

On smatra da se pomenuta rešenja mogu primeniti vrlo brzo i da se u narednih 12 meseci već mogu postići velika poboljšanja ili čak u potpunosti rešiti problem.

“Preporuke Evropske Unije u ovom smislu su samo jedan aspekt. Drugi aspekt je da se korišćenjem raspoloživih mogućnosti bitno poboljšava ekonomska situacija u Srbiji, podiže zaposlenost, poboljsava platni bilans i smanjuju troškovi sigurnosti snabdevanja”, ukazuje Kovačević.

Kako pomaže Evropska unija

00:00
/
05:38

EuronewsNaim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za Euronews Srbija podseća da je EU uložila značajna sredstva u obnovljive izvore električne energije u Srbiji, ali i u gradnju gasnih interkonekcija, kako bi se smanjila zavisnost Srbije od ruskog gasa, a time i potencijalni ucenjivački potencijal.

Na pitanje može li i energetska diverzifikacija postati formalni uslov za otvaranje ili zatvaranje klastera u procesu pregovora sa EU, odgovara da je oslanjanje na više različitih izvora snabdevanja energentima, pre svega u interesu građana i kompanija u Srbiji.

“Mislim da niko neće insistirati da bude na gubitku, pogotovo ne ucenjivati Srbiju da kupuje nešto što je skuplje. Kada govorimo o tome da li je nesto skuplje ne govorimo samo o novcu, već i o političkoj ceni koju Srbija plaća kada je u pitanju snabdevanje energijom građana Srbije i privredu. EU je već uložila skoro milijarde evra u energetski sistem Srbije, dobar deo tih para je bespovratna pomoć. Jedan deo dolazi od povoljnih kredita koje je Srbija uzimala od banaka, ali je i Vlada Srbije svojim sredstvima učestvovala u divezifiakciji”, rekao je on.

PREPORUKA ZA VAS

Kuvajt je poslednjih godina uložio desetine milijardi dolara na modernizaciju i izgradnju novih rafinerija. Najznačajnija investicija je izgradnja Al-Zura, jedne od najvećih rafinerija nafte na svetu, s kapacitetom da preradi 615.000 barela sirove nafte dnevno. Ova rafinerija krajem prošle godine ostvarila je svoj prvi izvoz dizela i goriva za mlazne motore, podseća američka agencija.

Takođe, očekuje se da će i drugi bliskoistočni proizvođači nafte, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, povećati izvoz goriva u Evropu 2023. godine.

PREPORUKA ZA VAS

Odgovori