Gde se Evropa najviše zagreva?
Izvor: N1Prošla godina je bila najtoplija zabeležena za mnoge evropske zemlje i peta ili šesta najtoplija za celu planetu. Ali neka mesta se zagrevaju brže od drugih. Između 2012. i 2021. prosečne globalne temperature bile su za 1,11 do 1,14 °C toplije nego u predindustrijskim vremenima.
Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu kontinentalne kopnene temperature bile su između 1,94 i 1,99°C više nego u predindustrijskim vremenima.
Kako se naša klima menja, tako se menja i potreba za grejanjem i hlađenjem naših domova. To je samo jedan primer realnih uticaja globalnog zagrevanja.
Potreba za grejanjem širom Evrope smanjena je za 11 odsto između 1979. i 2021. Najveći pad je zabeležio Portugal, a slede Malta, Holandija i Irska.
POVEZANE VESTI
Potreba za hlađenjem se trostruko povećala i nekim zemljama koje nisu zahtevale hlađenje pre 40 godina sada je potrebno. Mediteranske zemlje poput Grčke, Španije i Italije najteže su pogođene povećanom potrebom za suzbijanjem vrućine. Među njima su i zemlje van EU poput Srbije, Makedonije, BiH.
Koja zemlja ima najbolje izolovane domove?
Kako evropska energetska kriza nastavlja da zagriza, računi za energiju su glavni razlog za zabrinutost. A smanjenje naše potrošnje električne energije i gasa pomaže da se smanji emisija ugljenika, kao i da se uštedi novac.
Neke zemlje rade bolje od drugih kada je u pitanju izolacija. Norveška i Nemačka su mesta sa najmanje toplote iz svojih domova.
Na drugom kraju spektra je Velika Britanija u kojoj je stari stambeni fond kritično pitanje. Ovde su troškovi energije za starije domove više nego dvostruko veći od onih novijih.
Sve u svemu, to znači da kuće u Velikoj Britaniji gube toplotu tri puta brže od onih u Norveškoj i Nemačkoj.
Koliko su klimatske promene koštale EU?
Ekstremi povezani sa klimom postaju sve češći kako vreme odmiče, a njihovi uticaji su sve očigledniji u vidu toplotnih talasa, poplava, suša i oluja.
Nije lako proceniti evoluirajući ekonomski uticaj koji ovi događaji imaju.
Ali, ukupno, klimatski ekstremi koštali su EU više od 145 milijardi evra u poslednjoj deceniji i oko 487 milijardi evra između 1980. i 2020. u 27 država članica.
Podaci pokazuju da su Francuska, Italija i Nemačka najteže pogođene ovim ekstremnim vremenskim uslovima, a prema predviđanjima gubici povezani sa klimatskim promenama samo rasti ako se ublažavanje ne shvati ozbiljno.