Grejanje na sunce
Za pasivni solarni način grejanja postoje i gotovi proizvodi i svrstani su u dve tri kategorije koje se kombinuju. Ako se tek počinje sa projektovanjem kuće može se planirati i ozbiljnija konstrukcija za korišćenje toplotne energije sunca. Solarni paneli rade na principu dugačkog providnog creva u kome je sunce zagrejalo vodu.
Ovaj sistem se i tako može osmisliti ali se pravi od aluminijuma ili od skupljeg i efikasnijeg bakra koji se ofarba u mat crno i stavi u pljosnatu kutiju od drveta ili aluminijuma hermetički zatvorenu duplim kaljenim staklom koja kao crno telo prikuplja sunčevu toplotu.
Istraživanja pokazuju da odlično projektovana solarna kuća može uštedeti i do neverovatnih 90 procenata energije iz drugih izvora ali je i desetak posto uštede lako osetiti ako je ostvarljivo. Prvo treba ispitati položaj doma jer je za efikasnost veoma važan ugao pod kojim zimi zraci padaju sa jugoistoka na zidove i krov.Potom, zid koji je planiran (ili njegov određeni deo) ofarbati crnom ili tamnosivom fasadnom bojom. Iako se već samo tom intervencijom dobija Trombov zid i ako nije moguće napraviti staklenu verandu može se na taj tamni zid dograditi hermetički okvir i zatvoriti ga duplim staklom. Na kraju se može uspostaviti i cirkulacija tako što će se probušiti otvori malo iznad poda za ulaz hladnog vazduha iz sobe i ispod plafona za izlazak ugrejanog vazduha. Neznatna intervencija su zatvaranje tih otvora na zidu leti i sprečavanje pregrejavanja. Ako je moguća dogradnja taj se sistem može u sličnom obliku upotpuniti i sa rezervoarom rečnog šljunka koji služi kao šamotne cigle u TA pećima.
Kolektore koji preuzimaju sunčevu toplotu i služe za grejanje vode možete i sami napraviti, a neke države čitav projekat pomažu i sa pedeset posto učešća radi vidne uštede energije. Postoje dva sistema. Jedan radi sa prenosnikom toplote, koji se kupuje gotov i postavlja umesto električnog grejača na bojleru. Taj se prenosnik povezuje sa kolektorom i umesto električne energije, ulje ili antifriz teku kroz grejač bojlera. Ovakav sistem bez struje za vreme sunčanih dana na području naše zemlje može se efikasno koristiti i zimi ali je najbolja kombinacija sa strujom ili gasom jer su danonoćne oblačnosti sa mrazevima koji potraju i mesec dana uobičajeni za naše podneblje. Druga vrsta korišćenja sunčanih kolektora je da se koristi prirodna cirkulacija i obična voda iz vodovoda ali je tada kolektor mora biti postavljen ispod bojlera. Problem nastaje u pomenutim zimskim danima kad je moguće smrzavanje kolektora pa se zbog toga sistem dopunjuje sa dva tri ventila kako bi se mogao lako isprazniti ili napuniti po potrebi. Celu stvar možete poveriti domaćim stručnjacima i majstorima koji se tim poslovima već dugo bave.
Solarno grejanje
Za razliku od fosilnih goriva, solarna energija je dostupna u gotovo neograničenoj meri, ne proizvodi štetnu emisiju ugljen dioksida i uz to je besplatna. Moderni sistemi grejanja se mogu kombinovati sa solarnim kolektorima, što solarne sisteme grejanja čini izvrsnom opcijom za pripremu potrošne tople vode ili za podršku krugu grejanja.
Solarno grejanje podrazumeva korišćenje solarne radijacije kao izvor toplotne energije. To ne smemo mešati sa fotonaponskim sistemima, koji pomoću sunčeve svetlosti proizvode električnu energiju. Velike mogućnosti korišćenja solarne energije su odavno poznate: naša proverena tehnologija se dokazala tokom mnogih godina.
Prednosti solarnog grejanja:
- Neiscrpne, besplatne količine energije
- Nema emisije CO2 tokom rada
- Ušteda: do 60% uštede energije za pripremu potrošne tople vode i do 35% uštede energije za grejanje prostora
- Smanjenje potrošnje fosilnih goriva
- Solarni termički sitemi se mogu integrisati u postojeće sisteme
- Moderni sistemi rade efikasno, čak i zimi
Kako radi solarno grejanje
Solarno termičko grejanje, u načelu, radi kao tamno baštensko crevo izloženo suncu. Površina creva apsorbuje sunčevu svetlost, tačnije toplotu sunčevog zračenja, kojom se voda u crevu zagreva. Solarno grejanje se zasniva na sledećim koracima:
- Kolektori apsorbuju sunčevu svetlost putem apsorbera. Poseban prenosni fluid u cevima kolektora se zagreva.
- Pumpa tera fluid u izmenjivač toplote solarnog rezervoara tople vode.
- Toplotna energija se prenosi na vodu u rezervoaru za pripremu tople vode.
- Ukoliko sunčevo zračenje nije dovoljno za zagrevanje vode, uključiće se dogrevanje konvencionalnim sistemom grejanja do zadate temperature.
Solarni termalni sistem, u zavisnosti od konstrukcije, snabdeva u proseku godišnje oko 60% potrebne energije za pripremu potrošne tople vode.
Korišćenje solarne energije za podršku grejanju
Pored solarne pripreme potrošne tople vode, solarna energija se može koristiti i kao podrška sistemu grejanja, čime se otvaraju značajne mogućnosti uštede. Čak i pri umerenim spoljašnim temperaturama, konvencionalni sistemi grejanja ostaju isključeni zahvaljujući solarnoj podršci sistemu grejanja.
Suština ovog rešenja je kombinovani rezervoar tople vode, npr. međurezervoar u kombinaciji sa modulom za pripremu potrošne tople vode. Ako ima dovoljno sunčevog zračenja, fluid u solarnom sistemu grejanja zagreva vodu u jednom od rezervoara putem donjeg izmenjivača toplote. U slučaju pada temperature npr. nakon dužeg kupanja ili tuširanja, uključiće se po potrebi konvencionalni grejač preko drugog kruga. Tada će grejač vršiti dodatno zagrevanje vode.
Vaillantovi solarni sistemi grejanja – pouzdani i fleksibilni
Solarnom energijom, uglavnom, nećemo uspeti pokriti godišnje prosečne potrebe za toplotnom energijom. Stoga se nameće rešenje korišćenja dodatno kompletiranog sistema. Kombinacija sa gasnom kondenzacionom tehnologijom je dobro i relativno povoljno rešenje. Naravno, kombinacija solarnog grejanja sa geotermalnom toplotnom pumpom je još efikasnije rešenje.
Solarni kolektori
Razlikujemo dve vrste solarnih kolektora za generisanje toplotne energije koji se koriste u solarnim sistemima: pločasti i vakuumski cevni kolektori.
Pločasti kolektori – moć površine
Glavna karakteristika ravnog, pločastog kolektora je crna apsorpciona površina okrenuta prema suncu. Apsorberski površinski premaz maksimalno apsorbuje sunčevo zračenje uz minimalnu refleksiju. Apsorbovana termička energija se prenosi na fluid koji cirkuliše u cevi ispod površine apsorbera.
Tehnički gledano, pločasti kolektori se razlikuju od vakuumskih cevnih kolektora u izolaciji apsorbera. Kod ravnih pločastih kolektora koristi se tradicionalni izolacioni materijal poput kamene vune ili poliuretanske pene.
Prednosti ravnih pločastih kolektora:
- Niža nabavna cena
- Niži troškovi održavanja
- Idealni za niskotemperaturne sisteme: za pripremu potrošne tople vode ili kao podrška podnom grejanju
Kako bismo Vam ponudili kvalitetne, efikasne kolektore, kompatibilne sa svim sistemima i po povoljnoj ceni, Vaillant je razvio svoje pločaste kolektore. Najviša efikasnost i optimalni solarni prinos rasteretiće Vaš budžet.
Vakuumski cevni kolektori – najviši solarni prinos iz cevi
Načelno, rad vakuumskih cevnih kolektora se ne razlikuje od ravnih pločastih kolektora. Takođe apsorbuju sunčevo zračenje putem apsorbera i zatim ga prenose kao toplotnu energiju na fluid.
Međutim, za razliku od ravnih pločastih kolektora, vakuumski cevni kolektori koriste izvrsno izolaciono svojstvo vakuuma, po čemu su dobili i svoj naziv. Toplotnih gubitaka gotovo da i nema, zahvaljujući vakuumu u staklenoj cevi. Dodatno je ispod svake cevi montirano ogledalo koje rerflektuje sunčevo svetlo prema apsorpcionoj cevi. Vakuumski cevni kolektori su stoga znatno efikasniji od ravnih, pločastih kolektora.
Prednosti vakuumskih cevnih kolektora:
- Veća energetska efikasnost, dobri prinosi čak i uz manje sunčeve svetlosti i kod difuznog svetla
- Zahtevaju manje krovne površine za isti učinak
- Može se koristiti na krovovima koji nisu usmereni prema jugu
- Proizvodi više temperature i može se koristiti i sa visokotemperaturnim sistemima grejanja
Vaillantov vakuumski cevni kolektor auroTHERM exclusiv je pravi izbor za sve one koji žele optimalno korišćenje sunčeve energije. Zahvaljujući promišljenom dizajnu, vakuumski cevni kolektori postižu najviši mogući prinos energije čak i u slučaju niskog ugla dolaznih sunčevih zraka, a kod difuznog sunčevog svetla i dalje se obezbeđuje kontinuirano visoki prinos.
Saznajte više o Vaillantovim vakuumskim cevim kolektorima.
Brza, sigurna i jednostavna montaža
Svi solarni kolektori u našem programu se odlikuju jedinstvenim montažnim setom, što garantuje brzu, sigurnu i jednostavnu montažu, kao i maksimalnu fleksibilnost.
Bez obzira da li se radi o vertikalnoj ili horizontalnoj montaži, paralelno jedan uz drugi ili jedan iznad drugoga – sa našim kolektorima imate fleksibilan izbor postavljanja. Uz ove klasične krovne montaže, kolektori se mogu takođe montirati u krov i na ravan krov; naravno opet u vertikalnoj i horizontalnoj orijentaciji.
Odgovarajući sistem grejanja
Ne postoji standardno rešenje kada tražite odgovarajući sistem grejanja. Međutim, pronaći sistem koji odgovara Vašim potrebama nije toliko teško. Posavetujte se pravovremeno sa zaposlenima firme Vaillant d.o.o. ili sa lokalnim Vaillantovim instalaterima.
Ulaganje u solarno-termalne projekte toplane mogu da otplate za nešto više od deset godina, a nakon tog perioda dobija se gotovo besplatna energija. Privrednici mogu da računaju da će ugradnjom solarnih panela stabilizovati sopstvenu potrošnju i preduprediti turbulencije na tržištu struje. Kupiće električnu energiju plativši odjednom, ali će to učiniti za vreme od preko 20 godina i pri tom platiti 30% realne cene tokom tog perioda
Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, Srbija ima za 30% više sunca nego Danska i potencijal za proizvodnju oko 3,6 gigavata solarne energije. Ali sa do sada instaliranih 11 megavata solarnih kapaciteta, Srbija ne samo da je svetlosnim godinama udaljena od Danske, nego proizvodi najmanje solarne energije po glavi stanovnika u celoj Evropi.
Domaći i strani investitori koji su učestvovali na nedavno održanoj konferenciji o solarnoj energiji u Beogradu, u organizaciji specijalizovanog portala „Balkan Green Energy News“, očekuju da će novi Zakon o obnovljivim izvorima energije omogućiti daleko veća ulaganja u ovu vrstu proizvodnje. Ukoliko se ostvare obećanja iz Ministarstva rudarstva i energetike da će podzakonski akti, neophodni za primenu novog zakona, biti završeni za nekoliko meseci, Srbija bi trebalo da uđe u investicioni ciklus vredan 12 milijardi evra, s ciljem da se udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije do 2040. podigne na 40%.
Mnogo bliži je kraj godine, što je rok do kada u nadležnom ministarstvu obećavaju da će biti organizovane i prve aukcije za izgradnju fotonaponskih postrojenja. Prema rečima Jovanke Atanacković, državne sekretarke Ministarstva rudarstva i energetike, u Srbiji se trenutno razvijaju projekti za gradnju solarnih elektrana snage 400 megavata, a državi je stalo da ima što više učesnika na aukcijama, kako bi cene bile što niže i samim tim manje i državne subvencije.
Imajući u vidu da se naša zemlja u proizvodnji električne energije najviše oslanja na ugalj, čija iskoristivost je oko 70%, za zamenu 4,4 gigavata uglja do 2050. godine će biti potrebno dvostruko više energije iz obnovljivih izvora – od osam do 10 gigavata. Ovakva računica će uticati i na odluke o visini kvota za aukcije, pri čemu će nadmetanja investitora za izgradnju solarnih panela i vetroelektrana biti razdvojena. Država, pored aukcija, planira i raspisivanje tendera za strateške partnere, za projekte koji bi se realizovali na krovovima javnih zgrada i na državnom zemljištu.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Plasman na slobodnom tržištu važniji od premija
Ono što gradnju solarnih panela izdvaja od ostalih obnovljivih izvora jeste regulisanje prava na sticanje zemljišta koje ne sme da ugrozi proizvodnju hrane, i shodno tome zahteva odgovarajuće promene i u zakonima o poljoprivrednom zemljištu i planiranju i izgradnji. Maja Turković, direktorka kompanije CWP Global za Srbiju, kao dobro rešenje vidi i mogućnost da se proizvođačima solarne energije ustupi poljoprivredno zemljište najlošijeg kvaliteta, koje nije pogodno za obrađivanje.
Očekuje se da će fotonaponska tehnologija postati jeftinija od svih konvencionalnih načina proizvodnje energije već do 2030. godine, što je period do kada bi Srbija trebalo da izgradi jedan gigavat solarnih elektrana, smatra Turković. Investitori će se u početku, kaže, nadmetati na aukcijama za tržišne premije, ali krajnji cilj je da se ceo proizvodni kapacitet što pre integriše u slobodno tržište električne energije.
Kako objašnjava Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze električne energije SEEPEX, Srbija već sada nudi mogućnosti za proizvođače iz obnovljivih izvora da proizvedenu energiju prodaju na tržištu, ali će do značajnog napretka doći tek sa uvođenjem likvidnog unutardnevnog tržišta, što omogućava nova regulativa. Za to će biti potrebno od šest meseci do godinu dana, a Stojčevski očekuje da će se to desiti pre nego što se napravi prva elektrana koja je dobila premije na aukcijama.
Novim zakonom se uvode podsticaji i za opremu za nezavisne proizvođače i toplane koji će energiju proizvoditi iz obnovljivih izvora. Trenutno, udeo obnovljivih izvora u daljinskom grejanju u Srbiji iznosi svega 0,004%, pa veliki solarno-termalni projekti mogu biti dobro rešenje za smanjenje velikog zagađenja u gradovima, smatra Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Imajući u vidu relativno niske troškove postavljanja solarnih kolektora, veliku količinu osunčanosti u Srbiji i činjenicu da ovdašnji daljinski sistemi grejanja imaju dosta niske temperature što povećava iskoristivost solarno-termalnih projekata, investicija se može otplatiti u roku od 10 do 11 godina. Posle tog perioda, dobija se skoro besplatna energija, ističe Bogdanović.
Solarno knjigovodstovo za privredu
Zakonom se sada preciznije regulišu i mogućnosti privrede i domaćinstava da sami proizvode energiju za sopstvenu potrošnju, odnosno da postanu „prozjumeri“.Cene solarnih panela i ugradnje su vrlo različite, ali prema rečima direktora kompanije „Energize” Vladimira Popovića, privrednici mogu da računaju da na to odlazi oko 60% ukupnih troškova.
Imajući u vidu da udeo cene električne energije u ukupnim poslovnim izdacima stalno raste, ulaganje u solarnu elektranu je trenutno na nivou računa za električnu energiju u narednih pet godina, ali je dodatna prednost što se ovakvom investicijom predupređuju posledice velikih turbulencija na tržištu struje.
Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije dodaje da pored stabilnosti poslovanja, privrednici bi trebalo da računaju i na to da će kupiti električnu energiju plativši odjednom, ali da će to učiniti za vreme od preko 20 godina i pri tom platiti 30% realne cene tokom tog perioda.
Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji postaje vrlo značajna stavka u izvozu, ističe Nemanja Mikać, suvlasnik kompanije „Al Pack“ iz Subotice, koja trenutno za sebe gradi najveću krovnu solarnu elektranu u Srbiji, snage 1,1 megavata. Partneri u inostranstvu sve više ocenjuju dobavljače i na osnovu toga koliko u svojoj proizvodnji emituju ugljen dioksida, pa ulaganje u obnovljive izvore postaje investicija u bolje pozicioniranje na stranim tržištima, posebno u EU koje je za domaće firme izuzetno važno.
Prema mišljenju Aleksandra Ranđelovića, konsultanta za mala i srednja preduzeća, banke su ključne za omasovljavanje solara i kanalisanje sredstava između velikih finansijera, poput međunarodnih razvojnih i finansijskih institucija, i korisnika. Procena da se solarna elektrana može isplatiti za pet do sedam godina omogućava banci da ne mora da povlači dugoročne kreditne linije, kod kojih su uslovi nepovoljniji. Bankama je u interesu da se više okrenu solarnim i drugim kreditnim aranžmanima za razvoj obnovljivih izvora energije i zbog trenda da se sve više finansijskih institucija povlači iz projekata koji se zasnivaju na eksploataciji uglja i nafte, napominje Ranđelović.
Cilj za domaćinstva stabilna potrošnja, a ne zarada
Kada je reč o građanima koji žele da postanu prozjumeri, nadležni u EPS Distribuciji obećavaju da će u narednih nekoliko meseci pripremiti nova pravila koja će domaćinstvima omogućiti ubrzanu proceduru za priključenje krovnih solarnih elektrana. Naime, zbog dugog postupka i obimne papirologije, do sada se dešavalo da domaćinstva koja su već kupila solarne panele ne mogu da ih koriste ni posle pet godina.
U skladu sa net metering sistemom, kada domaćinstvo proizvede više energije nego što troši, taj višak predaje u distributivnu mrežu, kojom upravlja EPS Distribucija, a kada proizvede manje nego što mu je potrebno, onda može da povlači energiju iz te mreže.
Saldo povučenih i predatih kilovat-sati se izračunava jednom godišnje. Ako je domaćinstvo proizvelo manje nego što je potrošilo plaća razliku između povučene i predate energije, dok u obrnutoj situaciji ne dobija ništa, jer cilj uvođenja kategorije „kupac-proizvođač“ nije da građani na ovaj način zarađuju novac, nego da obezbede sopstvenu potrošnju.
Početna investicija za domaćinstva zavisi od snage solarnog panela, kao i cene samog sistema i ugradnje. Primera radi, na domaćem tržištu se solarni sistem od tri kilovata za krov kuće može nabaviti i ugraditi za 4.000 evra, na šta treba dodati još 1.000 evra za priključak i platiti PDV.