Ilija Garašanin

POLITIKA

Kurti u Savetu bezbednosti o Iliji Garašaninu: Koještarija ili jasan pokazatelj viševekovnog programa Velike Srbije?

Vojin Radovanović09.02.2024. 22:19

Kurti u Savetu bezbednosti o Iliji Garašaninu: Koještarija ili jasan pokazatelj viševekovnog programa Velike Srbije? 1foto: wikipedia – EPA-EFE/ARBEN LLAPASHTICA

Kosovski premijer Aljbin Kurti tokom sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pomenuo je predsednika srpske vlade, ustavobranitelja i tvorca „Načertanija“, Iliju Garašanina, a naši sagovornici iz centralne Srbije i Kosova to različito tumače – kao koještariju i kao jasno ukazivanje na to da se moderna Srbija vodi ovim „nacionalističkim i ekspanzivnim programom velikosrpstva“.

https://197a0dd709812dca793dbf24e2fe98b1.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-40/html/container.html

Istoričar Dragomir Anđelković kaže za Danas da je „Načertaije“ normalan plan te epohe, bez ikakvih zlih namera prema susedima.

„Sredina i druga polovina 19. veka vreme je stvaranja nacionalnih država. Ujedinjuju se Italija i Nemačka i naravno da Srbi imaju planove da se objedine naše zemlje, a ti planovi su mahom inspirani od strane poljskih i čeških intelektualaca. Načertanije je normalan plan te epohe, bez ikakvih zlih namera prema susedima, a u tome vreme su Srbi velika većina na Kosovu i Metohiji. Tako da Kurti priča koješta“, navodi on.

Kurti u Savetu bezbednosti o Iliji Garašaninu: Koještarija ili jasan pokazatelj viševekovnog programa Velike Srbije? 2
foto FoNet Milica Vučković

Politikolog Ognjen Gogić smatra da Kurti generalno nije imao odgovor na optužbe koje je Srbija iznela na postupke kosovskih vlasti prema Srbima, te da se zato opredelio za primenu „propagandne tehnike demonizacije“.

„Pošto nije mogao da opravda svoje akcije opredelio se za primenu propagandne tehnike demonizacije. Dakle, njegov odgovor na kritike povodom jednostranih mera koje su bile tema rasprave  bio je da Srbija već dvesta godina sprovodi genocidnu velikosrpsku politiku prema Albancima. Tokom izlaganja je išao unazad i do Tribunala u Hagu i Srebrenice ali se to nije zadržao već je se vratio u prošlost još 150 godina ranije. U tom kontekstu je onda pomenut i Ilija Garašanin. Poenta koju je eksplicitno izneo je da je nasilje nad Albancima iz 90ih samo kulminacija procesa progona od strane Srbije koji traje vekovima“, navodi Gogić.

Kurti u Savetu bezbednosti o Iliji Garašaninu: Koještarija ili jasan pokazatelj viševekovnog programa Velike Srbije? 3
Ognjen Gogić; Foto: YouTube/Printscreen/Slobodno Srpski

On dodaje da su se tako od Kurtija mogle čuti „paušalne istorijske refleksije i sve drugo samo ne odgovor na kritike koje su svi ambasadori uputili povodom jednostranih akcija koje preduzima“.

„Za Kurtija je pitanje istorijske uloge Ilije Garašanina očigledno relevantnija tema za Savet bezbednosti od naprasnog ukidanja dinara na Kosovu i akcija kosovske policije iako je zbog toga sednica i bila sazvana. Pošto ni na koji način nije mogao da opravda postupke svoje vlasti, izlaz je potražio u diskvalifikacije Srbija kao istorijskog demona koja ne bi trebalo da ima legitimitet da ukazuje na kršenja prava Srba. Da li je izvlačenje Ilije Garašanin pomoglo da u to uveri ambasadore u Savetu bezbednosti, veliko je pitanje“, kaže Gogić.

https://www.danas.rs/vesti/politika/sednica-saveta-bezbednosti-un-o-kosovu/embed/#?secret=kkzLr8iaZq#?secret=D5P0v1lAVD

Politički analitičar Fadil Ljepaja navodi da Kurti, pominjanjem Garašanina, ukazuje na to da se sadašnja država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, vodi vojnopolitičkim ciljevima „stvaranja nove srpske carevine na Balkanu“, posle raspada druge Jugoslavije. Time se kosovski premijer je želeo da ukaže da cilj Srbije, smatra Ljepaja, nije Evropska unija već pripajanje Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i severne Albanije – „kao što je bilo zacrtano i nacionalističkim i ekspanzivnim programom velikosrpstva pod imenom Načertanije“.

„Po mom mišljenju, gospodin Vučić, u svom distanciranju od Rusije, koji mu se nameće, koristi energiju velikosrpstva, pozivajući na ekspanziju prema Bosni i Hercegovini, Kosovu, i Crnoj Gori, to jest o pogaženim pravima Srba tamo. Mislim da je on svestan da je to nemoguće, ali da je takođe svestan da evropska ideja nema toliki uticaj na Srbe da bi na njoj zasnivao distanciranje od Rusije.
Ako pažljivo pratimo „rutu“ srpske politike pod Vučićem, onda ćemo uvideti strateško korišćenje ruske energije, potom Nemačke, i na kraju orijentacija ka francuskim i engleskim interesima u regionu, jer sama Srbija u okruženju kakvom jeste i sa jakim uticajem Rusije unutar nje, teško da može da se pozicionira jasno, a da se ne slomi“, dodaje Ljepaja.

Kurti u Savetu bezbednosti o Iliji Garašaninu: Koještarija ili jasan pokazatelj viševekovnog programa Velike Srbije? 4
foto: Printscreen/YouTube/DTV Official

Naš sagovornik iz Prištine smatra da Kurti ukazuje na to da se tu ne radi o gaženju prava manjina, jer ukidanjem valute jedne susedne zemlje, koja je, kako kaže Ljepaja, “prelazno” političkom voljom korišćena već 25 godina, ne ukida nikakvo pravo manjina, već se uvodi red u platni sistem jedne suverene zemlje, koju Srbija negira, i pokušava da ozvaniči dvovlašće koje je do sada funksionisalo na nekim područjima Kosova.

„Srbija nažalost, ne zalaže se za prava srpske zajednice na Kosovu, nego se zalaže “za prava” srpske države na Kosovu, te koristi Srbe na Kosovu za svoje vojnopolitičke ciljeve i ometa bilo kakvu integraciju u kosovsko društvo. Međunarodna zajednica, naravno shvata mere Centralne banke Kosova, ali je od Kosova zatražila razumevanje i oprez zbog sveopšte situacije u regionu“, navodi Ljepaja.

Bivša kosovska ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stublja kaže za Danas da je kosovski premijer „u svom govoru u SB UN rekao da su masakri, a etničko čišćenje Albanaca tokom Miloševićevog perioda je više međunarodno poznato, ali patnje i posledice koje je Srbija nanela Albancima sežu mnogo u prošlost dalje u istoriji“.

https://197a0dd709812dca793dbf24e2fe98b1.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-40/html/container.html

„Spomenuo je stradanja u poslednjem ratu samo kao posebno poglavlje u vekovnoj istoriji sistematskih državnih zločina Srbije nad kosovskim Albancima. U tom kontekstu premijer Kurti je kao jednu od ključnih ličnosti naveo Iliju Garašana koji je doprineo ideji sistematskih reperkusija protiv Albanaca istorijski. Premijer Kurti je naveo i 24 druga plana za proterivanje Albanaca sa Kosova koje su izradile druge srpske vođe. Premijer Kurti je zaključio ovaj deo svog govora tvrdnjom da „istorija našeg naroda predstavlja jedan od najvećih antikolonijalnih poduhvata dvadesetog veka, iako to još nije međunarodno priznato“. Plan „Načertanije“ je sastavljen 1844. godine i često se smatra jednim od prvih dokumenata koji ocrtavaju prve srpske ekspanzionističke težnje na Balkanu“, navodi ona.

Kurti u Savetu bezbednosti o Iliji Garašaninu: Koještarija ili jasan pokazatelj viševekovnog programa Velike Srbije? 5
foto: Printscreen/YouTube/ATV

Haradinaj Stublja dodaje da je ovaj plan, kako kaže, podrazumevao teritorijalno proširenje sa posebnim naglaskom ka jugu, što bi automatski značilo raseljavanje i masovno proterivanje kosovskih Albanaca. Ona dodaje da je „druga tačka plana Načertanije bila kontrola strateških tačaka, što je podrazumevalo dovođenje pod kontrolom strateških gradova i regiona, što je automatski uključivalo Kosovo i njegove glavne gradove jer se u srpskom nacionalističkom diskursu uvek propagiralo da su oni od istorijskog značaja“.

„Važna tačka Garašaninovog plana bio je kulturni uticaj – promovisanje ideje o širenju srpske kulture i uticaja, uključujući jezik i obrazovanje. Ovo je svakako poslužilo kao indoktrinacija za nove generacije srpskog rukovodstva da prekinu školovanje i obrazovanje kosovskih Albanaca decenijama, posebno u vreme srpskog državnog aparthejda 90-ih. Nimalo slučajno, plan Načertanije i dalje citiraju srpski nacionalisti i rukovodstva, i nastavlja da ima uticaj i danas na srpsku kolektivnu psihologiju, i nastavlja da oblikuje i utiče na način na koji srpsko rukovodstvo razmišlja o svojoj dominaciji u Balkan kroz dalju ekspanziju. Čak i novi srpski plan, sa izabranim nazivom „Srpski svet“, u velikoj meri potiče i zasniva se na Načertaniju kao i na drugim planovima koje su u kontinuitetu izrađivale značajne srpske figure“, navodi bivša kosovska ministarka.

Sednica Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu i Metohiji održana je u četvrtak uveče, po ovdašnjem vremenu, na zahtev Srbije. Na njoj su govorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavnici zemalja članica SB, ali i kosovski premijer Kurti.

Kosovo je poznato po masakrima iz režima Miloševića, a malo ih shvata da je ovo poslednje poglavlje u vekovnoj politici od Ilije Garašina, rekao je Kurti i dodao je istorija kosovskih Albanaca „najveća neprepoznata borba 20. veka“.

Vučević o formiranju Skupštine i izvršne vlasti

00:00

/

01:45

Izvor: N1 Beograd

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Aljbin KurtiDragomir AnđelkovićFadil LjepajaIlija GarašinKosovoMeljiza Haradinaj StublaOgnjen Gogićsavet bezbednosti unVanredna sednica Saveta bezbednosti UNBeogradNjujorkPriština