TEOFIL PANČIĆ: O „RAZGRANIČENJU“, ILI: ZLATNA ŽILA I KRVAVA KUPKA

03 Sep 2018

Nasuvo: Ispodnosni otvor Zlatoustog gospodara i posledice

Ako vas zbunjuje ova fertutma oko pojma „razgraničenje“ („da se konačno razgraničimo s Albancima“, lepo je pojasnio Aleksandar Vučić), možda je najbolje da pogledate ko je i kakva je ekipa koja se toj ideji najviše i najsrčanije obradovala, uhvatila se za nju kao za zlatnu žilu, pa je ne ispušta. Neka vrsta zlatne žile to i jeste, ali za njih, ne za veliku većinu ljudi na postjugoslovenskom Balkanu, naprotiv. I pritome ne mislim na profesionalne hvalitelje Vučića i uzdizače njegovog ispraznog ega u kosmičke visine, jer takvi bi se s podjednakim (i podjednako hinjenim) oduševljenjem uhvatili za bilo kakav sklop glasova koji bi izašao iz ispodnosnog otvora Zlatoustog gospodara, nego na one političare, novinare, intelektualce i lešinare opšte prakse koji odlično znaju i šta im se i zašto toliko dopada kod ove ideje. „Razgraničenje“ među tzv. narodima (zapravo, najčešće difuznim etničko-versko-jezičkim grupama, preddržavnim i pretpolitičkim nakupinama predgrađana) najčešće u modernoj istoriji generalno, a bez izuzetka u mračnoj istoriji raspada SFRJ i sleganja tla nakon tog epohalnog potresa – a koje, sleganje, kako vidimo, još nije sasvim okončano – nije značilo, ne znači i nema razloga da se veruje da bi u budućnosti moglo značiti bilo šta „mirno“ i „civilizovano“, a kamoli bilo šta što ne bi suštinski duboko unazadilo i revarvarizovalo svaku zajednicu na koju se odnosi.

U čemu je ovde problem? „Razgraničenja“ nema bez prethodnog raspada političko-državne zajednice u kojoj su budući „razgraničeni“ živeli zajedno. Raspad SFRJ tome je dobar primer: on je bio kao pucanj „startnog pištolja“ za svako zlo i nesreću koji su usledili. Znači li to da se može reći da ničega od svega toga ne bi bilo da se Jugoslavija nije raspala? Ako pogledamo unazad uvažavajući sve procese, neizbežne i izbežne, zaključićemo da je tome tako. Ako „logiciramo“ i operišemo pojmovima ne razmišljajući mnogo o povesnom kontektu u koji ih stavljamo, opet je to nesumnjivo tako. Da nije bilo raspada ne bi bilo ni posledičnog sranja, ali kako ga je bilo – moralo je biti i sranja.

Gde se krije ogromna, fundamentalna, i veoma podla laž prethodnog iskaza? U njegovom drugom delu. Da, bez raspada Juge ne bi bilo „razgraničenja“ i etničkih čišćenja, ali to ne znači da je svaki raspad Jugoslavije nužnoimplicirao užase koji su usledili. Države nisu večne – kakvima ih mi zamišljamo kada smo deca – nego su istorijske pojave i mnoge su već odavno nestale, a umesto njih su nastale neke druge. Možda je i svaki od tih raspada bio (bar za nekog) trauma (a za nekog drugog izvor radosti, tj. „ostvarenje sna“), ali ne nužno i tragedija. Razlika između traume i tragedije ovde nije puko akademska i terminološka: to je razlika između života i smrti.

Nisu Vučić, Tači i ekipa devedesetih brali jagode i prodavali ih na zemunskoj pijaci, nego su bili među gospodarima rata. Pitanje je samo: jesmo li i mi isti, ili smo u međuvremenu nešto naučili i shvatili

Može li malo konkretnije? Evo ovako. Zašto se, recimo, Čehoslovačka raspala (kad se već raspala) „mirno i civilizovano“, bez kapi prolivene krvi, dočim se Jugoslavija okupala u krvi stotina hiljada ubijenih i u trajnoj nesreći miliona proteranih, raseljenih, obeskućenih, obesmišljenih? Stvar je takoreći idiotski jednostavna: zato što se Čehoslovačka raspala na Češku i Slovačku, i basta (ne kupujte priče za decu da je to tamo bilo sasvim lako i jednostavno, i tamo je bilo mnogo i jednih i drugih koji su ostali na „pogrešnoj“ strani granice, i mešanih brakova itd.). A Jugoslavija? Hm, pa to – osim, recimo, u slučaju Slovenije – i nije bio raspad, nego sadističko mesarenje na živo. Jer ideja-vodilja nije bilo „razdruživanje“ postojećih administrativnih jedinica, nego – šta? Razgraničenje. „Da se zna šta je čije“. Da se jednom zauvek povuče crta, da se zna gde smo Mi, a gde ste Vi. Ali, zar se to već ne zna, zar crta već ne postoji? O, ne, to su nepravedne i nevažeće „administrativne granice“ (kao da ima drugih granica do administrativnih), koje mi ne priznajemo: to će, dakle, odrediti sila, vojna i paravojna, policijska i parapolicijska, kriminalna i parakriminalna, na onaj način i onim sredstvima kakvi su im primereni. Tzv. srpska strana (zapravo, miloševićevsko-karadžićevsko-šešeljevska kamarila) na takvom je pristupu najviše insistirala jer je s prostačkom samouverenošću i arogantno zanemarujući širi povesni kontekst smatrala da ima najveću batinu, pa će naposletku biti po njenom. Ostali su „doprinosili“ u skladu s mogućnostima.

Onaj ko četvrt veka kasnije opet govori o „razgraničenju“ ili ne zna šta govori ili to, naprotiv, predobro zna. U oba slučaja je potencijalno opasan za ceo postjugoslovenski Balkan, jer nema plitkoumnije zablude od one da bi se na Kosovu i oko njega mogle napraviti nekakve „korekcije granica“ koje bi – ne sumnjajte ni milisekundu – bile praćene egzodusom ovog ili onog tipa – a koje se ne bi direktno reflektovale pre svega na Bosnu i Hercegovinu, ali i na neka druga nestabilna ili potencijalno trusna područja.

Mnogi su s razlogom ovih dana hvalili mudrost arhimandrita Save Janjića iz Visokih Dečana koji je rekao da je „razgraničenje“ de facto – etničko čišćenje. Precizno, tačno, bez eufemizama i ulepšavajućih fraza. Jedino je šteta što ni njega ni bilo koga drugog visoko pozicioniranog u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – ali ni u njenim „rivalkama“ – nije bilo nigde da to isto svojevremeno kažu za BiH i za Hrvatsku. Kako god bilo, ista je meta i isto odstojanje, isti su i akteri od pre mnogo godina (nisu Vučić, Tači i ekipa devedesetih brali jagode i prodavali ih na zemunskoj pijaci, nego su bili među gospodarima rata), pitanje je samo: jesmo li i mi isti, ili smo u međuvremenu nešto naučili i shvatili, pa im nećemo dati da čine šta hoće i dokad im se hoće.

(Autonomija / foto: Filip Petronijević)

Podelite ovu stranicu!

• Facebook334
• Twitter
• Google

Autonomija, Izdvajamo, Autori, Teofil Pančić

Mond: Razmena teritorija Beograda i Prištine “problematično rešenje”

Tanjug | 23. septembar 2018. 16:19 | Komentara: 107Francuski “Mond” objavio je dva teksta o eventualnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine, kao i mapu Kosova sa svojim tumačenjem kako bi izgledala “izmena granica”

Print screen lemonde.fr

SRODNE VESTI

• Ukida se voz Beograd – Skoplje – Solun?
• Ukradena bronzana statua sa Kalemegdana

• Arifi uskoro napušta mesto šefa prištinskog pregovaračkog tima
• Vesić: Odgovornost za priključenje na mrežu nelegalnog objekta
• Topčider: Pokazali vreme Obrenovića

Francuski “Mond” objavio je dva teksta o eventualnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine, kao i mapu Kosova sa svojim tumačenjem kako bi izgledala “izmena granica”, uz ocenu da su “etnički mozaik, ključne infrastrukture i kulturna zdanja prepreke za projekat ponovnog definisanja granica”.

Pariski dnevnik, u prvom tekstu, ukazuje da “razmena teritorija zasnovana na čisto etničkim kriterijumima zabrinjava” i da se “u debati o eventualnoj izmeni granica između dve strane međusobno sudaraju etika i pragmatizam”.

List prenosi objašnjenje francuskog geografa Mišela Fušea, koji kaže da “ne treba mešati nepovredivost i neprikosnovenost granica”.

“Granice su nepovredive sa stanovišta međunarodnog prava, to jest ne mogu silom biti dovedene u pitanje, ali nisu neprikosnovene: mogu se pomeriti ako dve strane postignu sporazum”, kaže Fuše.

Priznat 1975. na Helsinškoj konferenciji S S SR-a i Zapadnjaka, a svečano predstavljen 1990. Pariskom poveljom, ovaj princip je, napominje “Mond”, omogućio nemačko ujedinjenje nakon pada Berlinskog zida.

“Između 1989. i 1992, u Evropi – uključujući Ukrajinu i Belorusiju – bile su uspostavljene 22 nove granice, duge 11.149 kilometara”, izračunao je Mišel Fuše.

Pariski list napominje da bi, u slučaju teritorijalne razmene između Beograda i Prištine, međutim, prvi put bilo reči o novim granicama iscrtanim na čisto etničkoj osnovi, a ne više na ranijim administrativnim linijama konstitutivnih republika ili autonomnih regiona bivše Jugoslavije.

PROČITAJTE I: Prištini rampa za deset organizacija

Ova novina, konstatuje se u analizi, u regionu u kojem etničko pitanje ostaje veoma živo, kod većine posmatrača probudila je obazrivost.

U drugom tekstu, “Mond” navodi da je projekat ponovnog utvrđivanja granica na zapadu Balkana predstavljen kao rešenje za stabilnost posle 20 godina zamrznutih sukoba, ali ističe da stanovnici relevantnih zona strahuju od ponovnog “etničkog čišćenja”.

Pariski dnevnik je, na svom nalogu na Tviteru, objavio i mapu Kosova, uz koji stoji natpis:

“Između Kosova i Srbije, etnički mozaik, ključne infrastrukture i kulturna zdanja predstavljaju prepreke za projekat ponovnog definisanja granica”.

Na mapi je prikazano kako bi izgledala nova “granica između Srbije i Kosova” pri čemu bi severni deo Kosova, sa srpskim opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Mitrovica, pripale Srbiji, dok bi Kosovu pripala teritorija opštine Medveđa i Preševska dolina, naseljene većinskim albanskim stanovništvom, a koje su u sastavu Srbije.

“Mond” je u grafičkom prikazu sa sopstvenim tumačenjem različitim bojama predstavio teritorije naseljene srpskim stanovništvom i teritorije sa, vidno većinskim, albanskim stanovništvom.

Na mapi su predstavljene četiri opštine s većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, za koje se navodi da su “izvan kontrole, nisu pravno uređene i plen su mafijaških grupa”.

“Mond” na mapi navodi i da stanovnici severa Kosova ne plaćaju porez niti račune za struju, kao i da na referendumu 2012. godine 99,7 odsto njih nije priznalo legitimitet vlasti u Prištini.

Mitrovica je na mapi opisana kao grad-simbol etničkih podela, a jezero Gazivode kao ključno za snebdevanje Kosova vodom, ali se ističe da je vlasništvo nad njim sporno i da se ono nalazi na “granici sa Srbijom”.

Prikazane su i dve glavne termoelektrane čije hlađenje, kako se napominje, zavisi od jezera Gazivode.

Predstavljen je i rudnik Trepča, za koji francuski list navodi da pravo na njega polaže Beograd, a da rudnikom upravljaju dva različita entiteta – entitet kosovskih Albanaca i entitet Srba.

Za Medveđu, na teritoriji Srbije, “Mond” navodi da kosovski predsednik Hašim Tači traži pripajanje te opštine Kosovu, ali da je većina albanskog stanovništva Medveđu već napustila.

Na “Mondovoj” mapi je navedeno i da, na teritoriji Srbije, Preševska dolina prkosi centralnoj vlasti.

Prizren je prikazan kao značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu, uz podsećanje da Srbi Kosovo smatraju kolevkom svoje nacije i vere.

Kao izvore za izradu mape, “Mond” navodi Zavod za statitistiku KiM, Zavod za statistiku Srbije i Svetsku banku.

SCI-TECH

|22.09.2018. |18:16E-mail

Otpad u svetu bi mogao da se poveća za 70 odsto do 2050.

Autor teksta:

FoNet

• 4
• 0
• 0
• 2
• E-mail
• Istinomer

Količina otpada u svetu mogla bi se povećati za 70 odsto u narednih tri decenije, procene su Svetske banke.

Najveće količine otpada očekuju se u južnoj Aziji i podsaharskoj Africi, ali bi, istovremeno, zemlje u tim regijama mogle imati veliku privrednu i ekološku korist od boljeg prikupljanja, recikliranja i odlaganja otpada, objavljeno je u ovonedeljnom izveštaju WB.

Nasuprot tim podacima, procene su da se ukupno trećina svetskog otpada, umesto organizovanog otkupa i reciklaže, odlaže na otvorenim prostorima, bez ikakve obrade.

“Do 2050. godine otpad na području Južne Azije će se udvostručiti, a u podsaharskom delu Afrike utrostručiti”, upozorila je autorka izveštaja i ekspert Svetske banke za ovu oblast Silpa Kaca.

Bogate zemlje proizvode trećinu otpada u svetu iako imaju samo 16 posto populacije, a četvrtina otpada na istočnu Aziju i pacifičku regiju, navodi se u izveštaju.

Svetska banka, kako prenose zapadni mediji, ukazuje da neke siromašne zemlje nemaju ni zakone o zbrinjavanju otpada, a posledica je da te, sve veće, količine otpada doprinose i globalnom zagrevanju.

U izveštaju se navodi i da bi povećanje recikliranja i smanjenje potrošnje plastike i bacanja hrane moglo pomoći smanjenju ukupne količine otpada, s obzirom da plastika čini 12 posto ukupne količine otpada u svetu, navodi u svom izveštaju Svetska banka.TAGOVI: OTPAD , SVETSKA BANKA

Politika

Stojanović: Do promena granica se uvek dolazilo ratom

Teritorija se ne može proširiti mirnim putem, do promene granica uglavnom je uvek dolazilo ratom, ocenila je istoričarka Dubravka Stojanović, sa čim je saglasna i Latinka Perović, koja navodi da ni razmena stanovništva, koja je bila nagoveštena, ne bi bila humanitarna.0Piše: FoNet23. septembra 2018. 15.35

Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Srbija je i izgubila Kosovo nakon što je poražena u ratu protiv NATO pakta. Teško je zamisliti da se sada nešto može promeniti mirnim putem, ocenila je Stojanović u emisiji Most Radija Slobodna Evropa, koja se bavila temom koliko ideje o Velikoj Srbiji opterećuju srpsku politiku.

Ono što je dodatna opasnost – to su globalne promene i interesi mnogih sila na Balkanu. Nije više samo reč o Rusima, Amerikancima i Evropskoj uniji. Tu su i Kina, Turska, čak i Iran, pa i Saudijska Arabija. Mnogi interesi su prisutni na ovom tlu, ocenila je Stojanović.

Latinka Perović ukazala je da će se, imajući u vidu iskustvo ratova iz devedesetih, svaki normalan čovek zapitati – ako dođe do razmene teritorija i pomeranja granica, gde će to uopšte da se završi?

Mi znamo da granice nisu menjane mirnim putem, niti bi razmena stanovništva, koja je bila nagoveštena, bila humanitarna. Uostalom, i u civilizovanom svetu, koji za sobom ima dugo iskustvo ratova, to nikad nije išlo mirnim putem. Ne verujem da je to moguće ni danas, naglasila je Perović.

Ona je ocenila da politička elita Srbije, pa čak i pretežni deo intelektualne elite, nikada nije bila zadovoljna teritorijom srpske države.

Ekonomija, prosveta, otvaranje prema svetu – nikada nisu bili prioritet. Uvek je postojala neka granica do koje je tek trebalo stići. I to se pretvaralo u tlapnju. Ta opsednutost teritorijom otežava normalizaciju i razvoj države na principima savremenog sveta i vladavine prava, ukazala je ona.

Pazite, vlast tvrdi da je prioritet Evropska unija, a predsednik u govoru u Kosovskoj Mitrovici među utemeljivačima naše budućnosti, pored ostalih, pominje i dve ličnosti – Nikolaja Velimirovića i Dobricu Ćosića. Molim vas, to su ljudi koji su smatrali da Evropa nije budućnost Srbije, predočila je Perović.

Mi možemo sarađivati i sa Kinom, i sa Rusijom, ali moramo voditi računa o tome da – ako nam je prioritet ulazak u Evropsku uniju – za to postoje neki uslovi. Ne samo u unutrašnjoj transformaciji, nego i u spoljnoj politici. Srbija ne može ostati na klackalici bez velike štete za sebe i za svoju stabilnost, zaključila je Latinka Perović.dubravka stojanovic, kosovo, latinka perovicBeograd

Redakcijski komentar

Rijaliti o rijalitiju

Najpre je Vladan opleo po konceptu rijalitija ističući da „negativno utiču na mentalno stanje nacije“. Ovaj „verbalni i telesni pornografski sadržaj“ nužno je ukloniti sa nacionalnih frekvencija, zavapio je Vladan, ili barem naterati ljude da plaćaju za ovaj sadržaj koji „duhovno uništava jednu naciju“.10Piše: Redakcijski komentar22. septembra 2018. 14.26 Izmenjeno: 14.25

Ovaj Vladanov istup isprovocirao je Željka, kojeg je i inače lako isprovocirati. Vladan je dobio „izliv opere u mozak“, uzvratio je Željko, optužujući svog protivnika da „prezire i nipodaštava sopstveni narod“. „Ako treba nekoga da vređate, vređajte mene, ja uživam kad me napadaju neznalice i moćnici, a i da budem iskren rado bi se sa vama takmičio u poznavanju recimo muzičke ili filmske umetnosti“, zagrmeo je Željko. Iako je niko nije spomenuo, ničim izazvana u polemiku se uključila Ana. Nije kriv Željko, kriv je Dragan, prebacila je Ana fokus priče. Dragan se upecao na ovaj spin, rekavši da Ana govori neistinu i da svom snagom brani Željka.

Ovo nije kroki poslednje epizode Zadruge ili Parova već sažetak najznačajnije političke teme iz prethodne nedelje. Ministar kulture, vlasnik jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, premijerka i lider opozicionog saveza su razmenjivali uvrede, a narod je pratio bez daha.

A rasprava je potpuno bespredmetna. Niko ne spori Vladanu Vukosavljeviću slobodu mišljenja, ali kada ministar u Vladi koja ima, najblaže rečeno, harmonične odnose sa televizijama Pink i Hepi, izađe i napadne rijaliti programe, teško je ne optužiti ga za licemerje. Na kraju krajeva, „verbalni i telesni pornografski sadržaj“ je već proskribovan, ali je REM, telo zaduženo za sprovođenje zakona, odlučilo da gurne glavu u pesak. Ili bolje rečeno, glava joj je gurnuta u pesak.

Vredna pomena je i odluka premijerke Ane Brnabić da se uključi u diskusiju, iskoristi povod i napadne opoziciju. Njena izjava o Đilasu i Velikom bratu još jedan je pokazatelj impresivne brzine kojom premijerka usvaja prljavu veštinu neophodnu da se preživi (i prosperira) na domaćoj političkoj sceni.

Da odgovori na optužbe nije mogao da odoli ni Đilas, čime je, hteo ne hteo, prihvatio deo odgovornosti za dovođenje Velikog brata na B92. Mitrovićev doprinos polemici valja zaobići iz higijenskih razloga.

Sve u svemu, posmatrajući ovu „polemiku“ teško je ne povući paralele između političkog života društva i rijaliti programa. Mnogo buke i vike bez poente. Što vulgarnije, to bolje. Glasovima se nagrađuje primitivizam. Svi ovi principi važe i u Zadruzi i u politici.

A dok je narod gledao rijaliti o rijalitiju, Fiskalni savet je ustanovio da Vlada radi na destabilizaciji penzijskog sistema, ministar policije je potpisao sporazum sa Fronteksom o zaštiti granica koji niko nije video, izmenama Ustava se umanjuje nezavisnost pravosuđa…mediji, ministarstvo kulture, redakcijski komentar, rijaliti, televizija, vladan vukosavljevic

Komentari (10)

Notify me of follow-up comments by email.

Notify me of new posts by email.* Sva polja su obaveznaPotvrdi

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

1. patriota22. septembra 2018. u 14.48suština je u zadnjem pasusu članka. narod kaže psi laju karavani prolaze ovde se radi o sličnoj situaciji. narod se zabavlja i leči svoje voajerske sklonosti političari zabavljaju publiku nepotrebnim diskusijama a ugovori i zakoni prolaze 201 434Odgovori
   1. Maja22. septembra 2018. u 18.36Ko ne želi da gleda rijaliti emisije, jednostavno uzme daljinski u ruke i promeni kanal, ima toliko lepih emisija, svako gleda u skladu sa svojim interesovanjima. 140 76Odgovori
      1. Mama Mia22. septembra 2018. u 19.21Majo, mučan je utisak da postoji mnogo onih koji imaju interesovanja za tu vrstu programa. Tako mislim na osnovu toga što pomenuti Ž.M. ogroman novac ulaže u pravljenje tog tzv. rijalitija, te, verujem da očekuje dobar profit od toga, a profita valjda ne bi bilo da nije gledanosti. Valjda… 179 8Odgovori
2. Mara22. septembra 2018. u 15.26To je jedna bolest, samo dokoni ljudi i neispunjeni, oni koji vise vode brigu o tudjim zivot ima mogu tome dati znacaj i gledati tu skupina dokoni ljudi… 238 3Odgovori
   1. mad mom22. septembra 2018. u 17.27Slazem se, ima tu poprilicno elemenata za dijagnozu. 161 1Odgovori
3. Sandraaa22. septembra 2018. u 18.12Vi strasno delujete na moje mentalno stanje, ne mogu vise da slusam gluposti. 12 24Odgovori
4. Lejla22. septembra 2018. u 19.16Odličan redakcijski komentar, i neizbežno pitanje na kraju: šta da im radimo? Daljinski – OK, ali ubija osećaj bespomoćnosti i svest o tome da je neko izabrao ovo što nam se dešava u društvu i politici. Corax je danas, takođe, dao vrhunski komentar na ovu temu. 95 63Odgovori
5. Darinka Jovic22. septembra 2018. u 20.38Svako daje primer svom detetu. Ne zanimaju me takvi formati,i ne pratim Zadrugu,ali nemam nista protiv ljudi koji je prate. To je stvar licnog izbora. Recnik koji je upucen premijerki je sramotan,ona je ipak dama,a upotrebom takve vulgarnosti pokazujete svoje vaspitanje,koje nema veze sa rialiti programima. 167 54Odgovori
6. Sofija Jovanović22. septembra 2018. u 21.31Ne gledam televiziju, a kamoli rijalitije. Ali sam gledala španske serije koje u ono vreme ,,niko nije gledao“, a svi su gledali kao i ovo. Uprkos tome sam izrasla u kulturnu i obrazovanu osobu. Sami biramo svoj put. 116 19Odgovori
7. drugi km23. septembra 2018. u 07.54Ministar V.V. se usudio da nešto javno kaže protiv ogavnog i primitivnog, a vi ga nazivate licemerom, jer to kaže kao pripadnik sadašnje vlasti. Umesto da ga pohvalite za ljudsku i profesionalnu hrabrost ili se zapitate kako bi mogli da mu pomognete, vi ga kritikujete.
   Lako je gunđati, kukumavčiti i prenemagati se. Za to ne trebaju ni pamet ni hrabrost. Muka je nešto učiniti, a ministrov gest je otvoren poziv na akciju.
   Ajd´ sad da vas vidim junaci. 27 1

Društvo

Petrović: Živimo u državi gde postoji jedan ministar i ostali statisti

Pisac Miomir Petrović ocenio je za televiziju N1 da se ministar kulture Vladan Vukosavljević kasno setio da progovori o pitanju rijalitija.1Piše: Danas Online/ N123. septembra 2018. 14.01 Izmenjeno: 15.00

Foto: N1

Kaže da je nejasno šta se u „svlačionici tog tima“ dešava (Vlade Srbije), dodajući da možda ministar Vukosavljević ne može da podnese amputiranost svog ministarstva.

„Živimo u državi gde postoji jedan ministar i ostali statisti„, istakao je Petrović za N1.

Komentarišući u Novom danu polemiku ministra Vladana Vukosavljevića sa direktorom RTV PINK Željkom Mitrovićem i pitanje rijalitija, kaže da mu je to zanimljiva tema, i dodaje da aktivno i glasno misli da je to (emitovanje rijalitija) veliki problem i nešto što, prema njegovom mišljenju, mora biti sankcionisano – „ne na način kako je ministar kulture „uvio“ – na nekim kablovskim televizijama i u određenim terminima“.

Ocenjuje i da se ministar nekako kasno setio da progovori o toj temi.

„Sad treba da se stavim na stranu ministra u Vladi s kojom nemam baš dodirnih tačaka kao misaono i političko biće. Vrlo je nejasno kakav se to obračun u jednom fudbalskom timu, odnosno u svlačionici dešava, ili ministar Vukosavljević ne može da podnese tu vrstu amputiranosti koje to ministarstvo kao i druga ministarstva imaju… Mi, zapravo, živimo u državi gde postoji jedan ministar i ostali statisti… Naravno, da nije mesto rijaliti programima na nacionalnoj frekvenciji, ili nacionalnoj frekvenciji nije mesto u onim „kreativnim industrijama“, kako to Željko Mitrović voli da misli o svojoj produkcijskoj kući, koja nudi te programe. E sad, dolazimo do tog fantastičnog Kozima Medičija, kako je sam sebe etablirao Željko Mitrović…“

Petrović podseća da je Mitrović pre nekoliko godina dobio zlatnu značku za trajni doprinos kulturi Beograda – kako kaže, sasvim očekivano… „I tu se kod mene javlja asocijacija: Pravi ministar kulture je počeo da proziva onog ministra kulture kog mi viđamo kao ministra kulture. Negde iz osionosti ovog napada, a naročito poentiranje Ane Brnabić da je u stvari, naravno, kriv Đilas, to je kraj vica“, naveo je, naglašavajući reči premijerke da „posao ministra kulture i Vlade nije da komentariše takve stvari, već da to treba da radi regulatorno telo“.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da ne misli da ministri treba da uređuju privatne medije i da mu je čudno što Vukosavljeviću ne smeta podrška „oca rijalitija“ Dragana Đilasa. Napomenuvši i to, Petrović kaže da smo izgleda mi došli na „rudimentarnu amerikansku fazu društva“, pošto smo „veliki podržavaoci kapitalizma“. „Mi toliko podržavamo privatno vlasništvo – onda je pitanje da li su nama potrebna ministarstva“.

Država ili ima neka posla u društvu ili nema, naglašava.

Govoreći o jubileju proboja Solunskog fronta koji je obeležen bez većih državnih manifestacija, kaže da je to možda i namerno, a ocenjuje da je to svakako korak ka rastakanju identiteta, u čemu se, kako konstatuje, napreduje svakog dana. Razjedinjavanje ideje integriteta i identiteta je praksa u globalističkom svetu, dodaje. „Kada je Srbija u pitanju, imamo slobodniji pristup tumačenju istorije… I postalo je smešno koliko se preispitujemo da li smo neke stvari pogrešno istorijski shvatili“.

Kada samo dva puta bili, i verifikovano je, na pravoj strani, umesto da nam to bude adut, mi sami to stavljamo pod tepih, ne mašemo previše, jer može da podseti na nacionalizam, naveo je.

„Mi živimo u totalitarističko doba, u kom je politička korektnost mantra, koju moramo da ponavljamo svi, od Baltika do Jadrana, bez obzira šta kod kuće mislimo, kod kuće mislimo šta hoćemo… Ali je važno da se u javnosti jezuitski ponašamo kako treba. Naravno da to pravi traume“, istakao je i dodao da sva ta potreba da se bude korektan njega podseća na „sumnjive misli i potencijalne opasnosti“.

Komentarišući u Prelistavanju štampe pisanje Novosti da „Evropu vreba 10 miliona migranata“, u novom talasu, Petrović kaže da će to biti veliki problem. Smatra da će Nemci, Italijani, Francuzi progovoriti na jedan nezgodan način, jer je sve to dugo „zatomljavano“. „Ja ne vidim mesto nesrećnim ljudima iz Sirije u Evropi… Pri tom sve je Evropa učinila da se desi to što se desilo“, navodi.

Petrović dodaje da sada neko treba za to da plati račun.

„Onda kucaju migranti i treba Orban da ih prima, zašto Orban da ih primi? Zašto mi da ih primimo? Nismo ni pozvani na taj slavski ručak, a moramo da platimo. Ne mi, nego svi ti bočni narodi, sa one strane bedema, prema poljima i livadama, prva koplja naleću na nas… Takvog licemerja mi je toliko dosta… Čak je interesantno kako se Evropa koprca s tim vrućim krompirom, koji je sama sebi stvorila“, zaključio je pisac Miomir Petrović.miomir petrovic, rijaliti programi, vladan vukosavljevicBeograd

Ogledi Javorke i Petra sa Parafangom i kupkama od lekovitog bilja

Око 5.220.000 резултата (0,42 секунде/и)

Резултати претраге

Веб-резултати

Kako se radi parafango – Akademija – Akademija “Purity

www.kozmetika.edu.rs/project/kako-se-radi-parafango/

Kako se radi parafango? PARAFANGO – mešavina parafina i morskog blata. Nanošenjem toplog parafina na kožu oslobađa se akumulirana toplota, izaziva …

Видео снимци

5:49PARAFANGObonadvertiYouTube – 18.12.2013.6:53LA Massage By Design – How To Parafango technique with massageNeocami Marketing & DesignYouTube – 30.07.2012.6:12ANESI PARAFANGO by anesiparafango.comOrthocareintYouTube – 21.03.2011.2:44Parafango Detoxing Body WrapSpaRenity A Day Spa and…YouTube – 09.04.2011.2:40Mudguard – Parafango 3$ euro Marsh Guard – less than 2 minutesGallo Galleno ProductionYouTube – 29.07.2015.1:31Learn about Parafango Body WrapAltruHealthSystemYouTube – 17.08.2010.1:11parafango corto dragstarPaolo SiddiYouTube – 20.06.2017.0:59Istruzione Parafango posteriore Bodystyle Yamaha MT-09Motea.com – ItaliaYouTube – 03.07.2015.1:36BMW R 1200 GS elegance, parafango anteriore, coperchio serbatoio …FlamingoCorseBikeYouTube – 24.02.2015.0:06de Sanchez Day Spa and Salon – ParafangoFacebook – 05.07.2018.

Веб-резултати

Parafango – Solarijum M, Kozmeticki salon u Beogradu

www.solarijum-m.com/parafango

ANESI PARAFANGO TERAPIJA POTPUNO I DUGOTRAJNO OTKLANJA CELULIT Uz pomoć Parafanga i Anesi seruma masne naslage nestaju, a zarobljena …

890 din umesto 3200 din za anticelulit tretman parafango morskim …

popustore.rs/158-centar-za-lepotu-i-zdravlje-univerziteta-prirodne-medicine.html

Napomene. Ponuda obuhvata: anticelulit tretman parafango morskim blatom plus pakovanje plus limfna drenaža; Tretman traje 60 minuta; Vaučer važi za jednu …

Salon Karmen – Parafango

https://salonkarmen.com/usluge/nega-tela/parafango

Parafango je preparat koji predstavlja mešavinu parafina i morskog blata. Ovaj tretman pruža efekat prirodne mini saune, a sastojci koji se koriste akumuliraju i …

Anticelulit tretman, parafango tretman, parafango cena, parafango …

https://www.kupon.rs › Beograd › Lepota

Parafango anticelulit tretman mineralnim blatom u trajanju od 60 minuta u Akademiji za estetiku i kozmetologiju Purity na Zvezdari će vas putem ove ponude …

Perla Pančevo Parafango

www.perla.co.rs/parafango.php

Parafango anticelulit tretman (sadrzi : piling masaza, pakovanje morskim algama, zagrevanje istih, posle masaza). Preparati koji se koriste su vrlo agresivni, …

Nega tela – Jefimija S

www.jefimijas.com/tretmani/nega-tela.php

*ANESI PARAFANGO. Anticelulit i metoda za mršavljenje. Bazira se na zajedničkom dejstvu PARAFANGA (mešavina parafina i Fanga morskog blaga), ANESI …

PARAFANGO

www.signorina.rs/parafango

PARAFANGO PRIRODNA METODA UKLANJANJA CELULITA. Ima sposobnost akumuliranja i odavanja toplote. Zagrejano morsko blato stimuliše prokrvljenost …

Smanjite obim butina i stomaka – Parafango tretman | Halo Oglasi

https://www.halooglasi.com/usluge/kozmeticke-usluge/…i…parafango-tr/3366585Parafango tretman je pored svog efekta na smanjenje obima poznat i po efektu na kožu. Dejstvo minerala na kožu iz blata vidljivo je već nakon jednog tretma.

Претраге повезане са упитом parafango

parafango iskustva

parafango prodaja

parafango tretman cena

parafango cena

Навигација по страници

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Следећа