Elektronski i električni otpad je najbrže rastući otpad u svetu zbog brzih tehnoloških promena. U Srbiji godišnje generišemo 12 hiljada tona i 30 hiljada komada te vrste otpada. Srbija je pred velikim izazovima da odlaže na ekološki način i reciklira stare električne i elektronske uređaje.

Sistem sakupljanja nije dobvoljno razvijen i građani ne znaju gde ove proizvode mogu odložiti. Veliki izazov je za lokalne samouprave koje nemaju dovoljno kapaciteta niti sredstava, nisu izgrađeni reciklažni centri niti sakupljačka dvorišta, kako se to radi u regionu i EU, kaže Slobodan Krstović iz Naleda.

Dodaje da se u narednom periodu mora, pre svega, raditi na uspostavljanju sistema u sakupljanju ovog otpada. U Gorenju proizvođaču i uvozniku električnih aparata, godišnje izdvoje oko tri miliona evra na ime naknade za svoje proizvode, koji posle upotrebe postaju otpad.

“Trenutna zakonska regulativa ne dozvoljava da brinemo o svojim proizvodima koji postaju otpad u 99 odsto zemalja sveta i Evrope je prepoznata ta produžena odgovornost proizvođača, gde proizvođači i uvoznici organizovani u kolektivne šeme, brinu o svom otpadu”, kaže Dragan Dilparić iz Gorenja.

Kod nas, mi plaćamo takse, a država reciklažnu industriju finansira kroz subvencije, ali nema finansija za sakupljačku mrežu. Pitanje je da li svi plaćaju ekološku naknadu koja je od dva do pet puta veća nego u zemljama EU, kaže Dilparić, a taj trošak mi uračunavano u krajnju cenu proizvoda, što plaćaju građani.

U Sloveniji, proizvođači brinu o e-otpadu, finansiraju sakupljanje, skladištenje tog otpada i njegovu reciklažu. Što se tiče reciklaže, ona je itekako isplativa, kaže Krstović iz Naleda. Projekat je pokazao da u jednoj toni elektronskog i elektirčnog otpada ima više zlata nego u jednoj toni rude zlata.

Zanimljivo je i da će na predstojećim Olimpijskim igrama u Japanu sve medalje biti napravljene od materijala dobijenih reciklažom električnih i elektronskih proizvoda. Prošle godine je pokrenut projekat “Ka boljem upravljanju elektronskim i električnim otpadom u Srbiji”.

Sprovode ga NALED, Nemačka razvojna agencija GIZ, kompanije Gorenje i Koka-Kola HBC uz podršku ministarstva zaštite životne sredine.