Lideri zemalja članica NATO odlučili su u Briselu da se Atlantski savez uključi u zapadnu vojnu koaliciju koja se bori protiv ekstremista Islamske države (ISIS), kao i da sve članice povećaju izdvajanja u budžet NATO-a, saopštio je generalni sekretar ove vojno-političke organizacije Jens Stoltenberg.

Stoltenberg je objasnio da to ne znači da će NATO, čije mnoge članice pojedinačno već učestvuju u koaliciji za razbijanje Islamske države, kao organizacija neposredno borbeno učestvovati u slamanju islamskih terorista, već prevashodno dati znatno veću vazdušnu i obaveštajnu podršku tim naporima.

Prema njegovim rečima, to znači da će NATO moći da učestvuje u donošenju političkih odluka, uključujući obuku i jačanje borbenih kapaciteta zapadne koalicije.

Vođe NATO su na samitu u Briselu odlučile da uspostave i posebnu obaveštajnu ćeliju za skupljanje informacija o delovanju terorista, “čime će se poboljšati podela informacija među saveznicima, pored ostalog i kad su u pitanju inostrani borci” u redovima Islamske države i u zemljama NATO-a, dodao je Stoltenberg.

S jasnom namerom da se bar delom udovolji zahtevima nove američke vlade predsednika Donalda Trampa da svi saveznici, a ne samo SAD, izdvajaju mnogo više za podmirivanje troškova NATO-a, lideri Atlantskog saveza su odlučili da utvrde nacionalne planove za ulaganje u odbrambene potrebe kada je rečo novcu, kapacitetima i doprinosima zajedničkim akcijama.

Čelnik Atlantskog saveza je naveo i da je na susretu na vrhu NATO-a potvrđena politika “dvojakog pristupa” kad je reč o, kako je rekao, “sve prodornijoj politici Rusije”, a to znači da će NATO veoma osnažiti svoju moć odvraćanja i ujedno težiti dijalogu s Moskvom.

Na pitanje novinara kako su saveznici u NATO-u sagledali odnose s Moskvom, imajući u vidu da su čelnici Evropske unije danas posle razgovora s Trampom stavili do znanja da tu postoje vidljive razlike, Stoltenberg je pružio uveravanja da je “jedinstvo saveznika u politici prema Rusiji jače nego ikada poslednjih godina”.