Reditelj Stevan Filipović kaže da živimo u vremenu apsolutne laži, ali i apsolutne banalnosti, i dodaje da je najveći “uspeh” ove garniture vlasti što su oduzeli ljudima osećaj da mogu nešto da promene. Kad drugi put vidite iste ljude kako glume, “šmiraju”, a uređuju vam vaše živote, i to na jeziv način, to ne može da bude simpatično, navodi.

Glumac Goran Bogdan govorio je za “Danas” o serijama “Fargo” i “Senke nad Balkanom”, a u intervjuu je upitao zašto se politika meša u kulturu.

Filipović kaže da je u redu ako se umetnost bavi politikom, ali ako pričamo o tome da država i partije  koriste kulturu za svoje projekte, a “ovde ne znamo za drugo stanje”, to može biti problematično. Pitanje je, dodaje, kakve ćemo mehanizme naći protiv toga. Na pitanje da li to zavisi i od samog umetnika – koliko će politici dozvoliti da se meša u kulturu – kaže da misli da često postoje laki izgovori tipa “morao sam da uradim ovo”. Ističe da to ide i do ekstrema – ulaženje u političke partije da bi se dobili neki projekti. Svako od nas može da ima zrno integriteta i da se ogradi i kaže ovo može, a ovo ne može, naveo je.

Filipović u tom kontekstu ističe konkurse Filmskog centra Srbije, koji, kako navodi, jubilarno neće podržati neke projekte, što njemu i mnogima otežava rad. “Za jedan od filmova koje razvijam producent Miša Mogorović je dobio od najvećeg evropskog fonda, Medija fonda kreativne Evrope podršku za četiri filma, a jedan je i “Srce tame”, koji razvijam. Videćemo kako će to proći na domaćim fondovima”, kaže Filipović, dodajući da mu dosadašnje iskustvo ne uliva puno nade.

Kako ističe, improvizacijom je uradio prethodna tri filma, ali dodaje da ne može da se živi od improvizacije. Film je kolektivni rad i na njemu radi puno ljudi koji treba da žive od toga, a ne da im bude hobi, dodaje. Navodi da sve to dovodi do degradacije ukupne kinematografije: “Makar za nas koji ne sisamo te državne fondove”.

Režiser Goran Marković, koji je i član predsedništva Pokreta slobodnih građana, u intervjuu za nedeljnik Vreme ocenio je da živimo život u vladavini apsolutne laži.

Možda živimo u vremenu, da, apsolutne laži, ali i apsolutne banalnosti, kaže na to Filipović. “Onaj istorijski period koji sam preživeo ranije, sada se ponavlja kao neka farsa…” I ono je bila farsa, kaže, ali dodaje da je suviše mlad bio da bi razumeo na taj način.

“Kad drugi put vidite iste ljude kako glume, šmiraju, kako mi to kažemo, a uređuju vam vaše živote, i to na jeziv način, to ne može da bude simpatično”, naglasio je.

“Koljači goveda sad nam se prodaju za vegane” – to je kao metaforu, izgovorio dramski pisac, scenarista i reditelj Siniša Kovačević za Blic. U intervjuu je dodao da politikante koji su sceni tri decenije treba da pomete plejada mladih i iskrenih ljudi.

Komentarišući ovu izjavu u Prelistavanju štampe, Filipović je naglasio da je i generacija Siniše Kovačevića tome doprinela da nema tih ljudi. Podsetio je da su u jednom dokumentarnom filmu Peščanika govorili o ubistvu Zorana Đinđića i političkoj pozadini, ulozi DSS u tome… “I Siniša Kovačević je davao, ispred DSS, intervjue da smo mi plaćenici, golobradi izdajnici… Taj pristup njegove generacije doprineo je da se očisti ova moja generacija”.

Kaže da je zanimljivo što se ta etiketa “izdajnici, plaćenici” u Srbiji obično lepi za ljude koji su prozapadno orijentisani. Imate ljude koji otvoreno pričaju da Srbija treba da bude ruska kolonija, a niko ih ne proglašava izdajnicima, a to to jeste po definiciji, dodao je.

Na pitanje kako, prema njegovom mišljenju, građani Srbije percipiraju društvo u kom žive, kaže da je najveći problem što niko ne reaguje. “Najveći “uspeh” u negativnom smislu ove garniture vlasti je što su oteli osećaj ljudima da nešto mogu da promene”, ističe gost Novog dana.

Mišljenja je da može nešto da se promeni, iako to ne može da ide tako lako.

Govoreći o političkoj situaciji, ocenjuje da je toliko banalna da je lako biti disident. Ideja, plan i politički  program ne može da bude rušenje Vučića, to može da bude cilj, kaže Filipović. Kao primer navodi DOS koji je bio skup različitih opcija, i koji se raspao po tim linijama. “Ne treba praviti kompromise sa strankama koje su potpuno ideološki različite”, ističe.

Upitan da prokomentariše partijsko zapošljavanje u Srbiji, kaže da smatra da nije reč o mentalitetu, i da to može da se promeni, ako postoji volja da se promeni. Problem je što stranke, navodi, to tretiraju kao neki kapital, pa kažu – glasajte za nas, ovako ćemo vam vratiti.

Na pitanje da li u tome ima odgovornosti i na ljudima koji kažu da su morali da se učlane kako bi dobili posao, Filipović kaže: “Ne želim da budem grub prema nekim ljudima koji žive jezivo, nije fer da kažem da su on ili ona odgovorni za sve”.

Film u doba postmodernizma

Doba postmodernizma donelo je brojne radikalne zahvate –  pa postoje predstave od 24 sata, filmovi koji traju nekoliko sati, danima…

“Ako neko ima šta da mi govori u kontinuitetu tih pet ili šest sati, ok, ali često sam bio svedok da se to svodi na autorsko iživljavanje, pa ne bih trošio vreme”, kaže na to Filipović.

Kaže da se lično ne upušta u takve projekte.

“Po meni, holivudski filmovi traju predugo, pogotovo blokbasteri, sat i po je mera… Nema šta da pokaže u ta dva, dva i po sata, ako ima, što da ne”, zaključuje reditelj Stevan Filipović.

Celo gostovanje u Novom danu pogledajte u videu:

Izvor: N1