Privredni rast zavisi od poljoprivrede, što znači da će štete od suše uticati na usporavanje ekonomije. Država je procenila da će rod kukuruza ove godine biti manji za oko 3,5 miliona tona odnosno kada se prevede u novac, paori će biti “kraći” za oko 525 miliona evra. Ratarima te velike cifre ne znače puno. Za njih, ova godina potpuno je propala.

Izvor: N1

Viša sila. Rečenica koju Đorđe ponavlja dok gleda suncem spaljenu njivu od koje živi njegova porodica. Od države ne može da traži da mu donese kišu, ali bi, kaže, bilo lepo da kaže istinu.

“Ovo je nezapamćena suša. Slušam da na televiziji kažu ministri da je šteta samo 30 odsto – ovo nije 30, ovo je 85, možda 90 odsto šteta. Sve je izgorelo. Nema… ništa”, priča poljoprivrednik iz Gardinovaca Đorđe Dovijarov.

I zaista, zelenila na okolnim njivama skoro i da nema, a klip kukuruza nađe se tek na pojedinim stabljikama i to, kažu paori, suv i praktično neupotrebljiv.

Za razliku od Đorđa, Miroslav nije gledao u nebo. Želeo je da se osigura – podigao je kredit i uložio skoro 50.000 evra u sistem za navodnjavanje. Rezultat je isti. I pored zalivanja, njegova soja nije izdržala žegu.

“Ja ne znam šta od ovog može da se proizvede, koja vrsta ulja? Šta ovde ima da iscuri? Ko će to da plati, i koliko će uopšte da plati?”, pita se poljoprivrednik iz Vilova Miroslav Bojanić.

Ono što uspe da da plod, neko će ipak kupiti, ali po ceni koju paori smatraju ponižavajućom. Za trgovce, suše kao da nije ni bilo.

“Danas je suncokret, koji je triput manje rodio nego prošle godine 36 dinara na berzi. Prošle godine je isplaćen, sa PDV-om, takođe 36 dinara. To odgovara verovatno trgovcima, ja ne znam kome odgovara. Mi proizvođači ostajemo i dalje poslednji u lancu ishrane”, smatra Bojanić.

Inače, vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je između pet i šest milijardi evra. Prema procenama stručnjaka, dosadašnja šteta već je oko jedne milijarde.