Ubica Lore Palmer

* A ja Begiju kažem da ako opozicionari očekuju (iako će pre biti da se prave da očekuju) da im Vučićevi mediji otvore stranice i ekrane, onda nisu opozicionari nego moroni

Vidim da je kolumna “Antidržavnici” podigla oblačić prašine u sumornom podfamoznom komentatorluku odakle su na moju adresu upućene oštre kritike, kako iz redova simpatizera vlasti, tako iz redova idolopoklonika opozicije, a ja ću se danas – budući da su režimske kritike u više navrata obrađene – užižiti (srpski: fokusirati) na opozicione primjedbe.

Kaže tako gnevni komentator – Begi ako sam dobro zapamtio – otprilike sledeće: da De Gol svoje političke protivnike nije proglašavao ubicama, kao što je to Saši Jankoviću učinio Vučić, pa ih posle pozivao na dijalog o demitologizaciji i drugim bla, bla, blaima, ali samo zato – kao što to Vučić čini, a Begi nam otkriva – da bi kad “proda” Kosovo, krivicu za izdajničku transakciju pripisao Jankoviću & Co i da bi ih ponovo u tabloidima proglasio za ubice.

Sve je srpske medije – kaže nadalje Begi – Vučić stavio pod svoju šapu, tako da siroti, ugnjeteni opozicionari nemaju gde da se oglase, a ja Begiju kažem da ako opozicionari očekuju (iako će pre biti da se prave da očekuju ) da im Vučićevi mediji otvore stranice i ekrane, onda nisu opozicionari nego moroni.

Nema tome ni dva meseca kako sam ovde napisao da se protiv Vučićevih medija ne može boriti u Vučićevim medijima, ali da se to i te kako može činiti osnivanjem nezavisnih televizija i novinčina, uključujući onaj tabloid za intelektualce, na čijoj bi naslovnoj stranici – ukoliko Vučić Jankovića ponovo proglasi ubicom cimera – mogao osvanuti naslov: ALEKSANDAR VUČIĆ UBIO LORU PALMER.

Sledi malo predavanje za Begija i njemu slične. Opozicija je, gospodo, integralni deo političkog sistema, a ne kilava hajdučka družina i uštrojeno zavereničko društvo, a to što je ovdašnji politički sistem (ne mislim na onaj papirnati) vrlo loš, opozicionare ne oslobađa obaveze da rade na njegovom popravljanju.

Ima tu još jedna stvar: Svi oni koji su su na prošlim izborima odrekli blagodeti paketa sa brašnom, zejtinom i deterdžentom i glasali za opozicione glavešine, nisu to učinili da bi gospoda opozicionari lebdeli iznad situacije, svirali Crvenom Banu po kafićima, “opozicionom” Kuriru i Tviteru, nego da bi interese svojih glasača zastupali u institucijama države koja jeste spala na niske grane, ali od koje trenutno bolje nema niti će je sa ovakvom opozicijom – ikada biti.

Sledstveno – onima koju “nemaju stomak” da se u državnim institucijama – kakve god da su – bore za njihovo unapređenje, nego opoziciono delovanje svode na (nekažnjiva) dobacivanja iz off-a “ua, Vučiću, pederu, tiranine i megalomane”, preporučujem da se uortače sa Vladetom Jankovićem, pa neka se zajedno sa njim ne obaziru na realnost, a ako pritom još kažu (slažu) da nemaju para za pokretanje nezavisnih medija, ja ću osnovano posumnjati da u zavetrini čekaju imploziju Vučićevog režima, pa da se usele u opustošene institucije da bi pare konačno i namakli. Ali ne za slobodne medije i tebe, Begi, nego za sebe.

Blagdan rukovanja

 20

Piše: Svetislav Basara

Antidržavnici

 23

Piše: Svetislav Basara

Antikolumna

 13

Piše: Svetislav Basara