Marketinški stručnjak Voja Žanetić kaže da je unutrašnji dijalog samo reč koja je ušla u domaću upotrebu, a da se ne zna ni šta je njegova sadržina i agenda. Navodi da se u opoziciji zapravo vodi rasprava o Vučiću, a ne o dijalogu. Rešavamo pitanja iz 19. i 20. veka, a nemamo politiku o položaju Srbije u 21. veku, ni vlast ni opozicija, naglašava.

“Mesec dana je, za koji dan, od kad se on rodio, a ništa se bitno nije desilo, nema tih ljudi koji sede tu i nešto pričaju”, kaže Žanetić.

Navodi da dijalog ima tri funkcije – da ako se neki pritisak vrši spolja, postoji opravdanje da se kaže – sačekajte da završimo dijalog pa da uradimo to što tražite, druga je unutarpolitička – ima marketinšku ulogu, da se pokaže koliko je vladajuća koalicija agilna u rešavanju problema, a treća funkcija je da je on zapravo povod da se na drugoj strani napravi diferencijacija između onih koji bi učestvovali u dijalogu, i koji nikako ne bi učestvovali jer to nešto što Vučić pokreće.

Za sada je to samo jedna reč koja je ušla u upotrebu u domaćem političkom životu, znamo šta je tema – dijalog o Kosovu, a ne znamo šta je taj dijalog, njegova agenda, sadržina, naveo je.

U opoziciji se povelo pitanje ko će se odazvati pozivu, a ko ne, a Žanetić kaže da je to postala zapravo rasprava o Vučiću, a ne o dijalogu.

Govoreći o opoziciji i rovovima koji se u njoj prave, kaže da smo dobili i “crnogorizovanu opoziciju”, što je normalna posledica stanja u sistemu kompetetivnog autoritarizma.

“Sve se u ovoj zemlji u našem političkom životu se malo “crnogorizuje”, samim tim smo dobili i  “crnogorizovanu opoziciju”, kad već imamo, s druge strane, neku vrstu “crnogorizovane” vlasti… To nije tako retka pojava u zemljama istočne Evrope, njegovo zvanično ime je kompetetivni autoritarizam –  to je jedna autoritarnija vlast i spremna je da to, s vremena na vreme, proverava na izborima… Pa sad imate Mađarsku, Crnu Goru, Srbiju – 40 tih zemalja ima u svetu… I u takvim okolnostima, ovo su uobičajene posledice takvog jednog stanja. Na jednom malom prostoru, gde na vratima piše “Ko živ,  ko mrtav”, vodi se borba ko će biti živ, a ko mrtav”, navodi Žanetić.

Kaže da bi bilo dobro za bilo koga ko se bavi politikom u našoj zemlji da razume, prvo, da je ta vrsta sistema u igri, a drugo – da je politika jedna profesija, koja se ogleda u biznisu skupljanja glasova.

“Ukoliko želiš da osvojiš glasove moraš profesionalno da se baviš tim poslom… Čini mi se da se tim poslom ne bave profesionalci… S druge strane, postoji jedna organizovana, profesionalna mašinerija, sa velikom količinom sredstava i angažovanih profesionalaca, koja gura svoj posao i čiji je zadatak da na predstojećim relativno bitnim izborima u Beogradu osvoji što je moguće više glasova i ne natera sebe na koaliciju sa ne zna se kime”, dodaje.

Žanetić je podsetio da je SNS u koaliciji u Beogradu osvojio 41 posto, i da, ukoliko bi se taj rezultat ponovio, naprednjacima bi bio potreban nekakav koalicioni partner.

Izvestilac Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister zakazao je za 24. avgust sastanak na kom bi  trebalo da se okupe lideri opozicije. Pozvani su Dragan Šutanovac (DS), Saša Radulović (DJB) i Čedomir Jovanović (LDP), Saša Janković (PSG) i Vuk Jeremić.

Janković i Jeremić neće doći, kako su naveli, iz objektivnih razloga. Iz press službe Jeremića saopšteno je da je van zemlje.

Lider LDP Čedomir Jovanović je rekao da će se odazvati pozivu, komentarišući da Janković ima “pubertetske hirove” i da je toliko destruktivan da bi pokvario i kamen za kupus. Novosti pišu da su prisustvo sastanku potvrdili Šutanovac i Radulović.

Osvrćući se na to što će opozicija otići na taj sastanak u “krnjem sastavu”, Žanetić kaže da u nekom trenutku neko nije seo i rekao koji su sledeći izbori i koji je cilj na njima i “daj da vidimo šta ćemo da uradimo”. Druga strana je kampanju počela, izgradila fontanu kakva god da je, asfaltira grad, kako god to da radi, kaže Žanetić. Dodaje da zapravo se ne zna ni ko je “prva strana”.

“Ne smatram prirodnim da se politika u ovoj zemlji, bilo koja, vladajuća ili nevladajuća, konstituiše tako što sačekaš da neki čovek nešto kaže pa onda ti u odnosu na to koliko si blizak tom čoveku, formiraš mišljenje”, naveo je.

Kaže da ne vidi jasan, konkretan program opozicije. “Nemam jasnu predstavu šta bi to moglo da bude, kao što i nemam jasnu predstavu za celu našu zemlju, koja se nalazi u 2017, usred dve industrijske revolucije, da postoji neka jasna želja za nekim konsenzusom šta bi bila održiva politika koja bi mogla da konstituiše položaj Srbije u 21. veku”, naveo je.

Nemamo stav o tome, nego rešavamo pitanja zaostala iz 19. i 20. veka, dodaje. Naš BDP je, kako novine pišu, 1,3 odsto, najniži u regionu – dvanest zemalja je ispred nas. To je stvar koja jako brine, kaže Žanetić. On dodaje da je problem i to što nisko sofisticirana privreda ulaže u našu zemlju. “To su neki šnajderaji, ne nešto preterano kompleksno, ako izuzmemo Fijat, mada ni to nije previše kompleksno, jer se ovde manje-više sklapa”.

Mi nismo uspeli iz ovih razloga busanja u pitanja koja nemaju više istorijskog smisla, da postavimo sebi pitanja koja se odnose na 21. vek – kako se odnosimo prema klimatskim promenama, šta ćemo da proizvodimo ako sve bude izgorelo na njivama, čime ćemo se baviti, kaže.

“Mi sada vodimo politiku kojom ustanovljavamo relaciju prema našim babama i dedama, a u stvari trebalo bi da se vodi politika koja ovu zemlju ostavlja unucima i unukama, a to, nažalost, niko ne radi – ni pozicija, ni opozicija”, zaključuje Žanetić.

Celo gostovanje pogledajte u videu ispod:

Izvor: N1